Стефан Вукчић Косача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Поправљене везе: Кључ → Стари град Кључ (Гацко) користећи Dab solver |
||
Ред 2:
| име = Стефан Вукчић Косача
| слика = Hercegova crkva u Sopotnici.jpg
| опис_слике = [[
| пуно_име = Стефан Вукчић Косача
| датум_рођења = око [[1404]].
Ред 63:
Томашева смрт (1461) није имала неповољне последице по Босну<ref>Ћирковић (1964), стр. 323</ref>. [[Стефан Томашевић]] је постигао мир са херцегом Стефаном. Обојица су се обратили папи који шаље свог легата новембра 1461. године и крунише Стефана за краља. Херцега је на свечаности заступао млађи син [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко]]<ref>Ћирковић (1964), стр. 324</ref>. [[Матија Корвин]] је примио новог краља у милост тражећи од њега да Турцима не плаћа харач. На Порти је већ донесена одлука да се Босна освоји. Највећи ударац јединству Босне задао је херцегов син Владислав. Он је 1461. године поново ушао у сукоб са оцем. Након краткотрајног прекида, сукоб је поново плануо 1462. године. Херцег је 1452-3. године обећао да ће поделити земљу међу синовима, остављајући мањи део мајци за издржавање. Владислав је добио три града у источном делу земље. Он је 1462. године захтевао половину очеве земље. Лично је отишао султану нудећи му 100.000 дуката (које би позајмио од Венеције и Дубровника) у замену за трупе. Мехмед је уцењивао херцега тражећи од њега 100.000 дуката и три града (укључујући и Клобук). Забранио је херцегу везе са Венецијом и папом. Херцег је све одбио. Први напад уследио је почетком 1463. године. Део султанове војске дат је Владиславу. Херцег је потучен на реци [[битка на Брезници|Брезници]]<ref>Ћирковић (1964), стр. 327-30</ref>. Владислав је дошао на власт. Султан је маја лично дошао у Босну. Турска војска је подељена. Један део је послат на Саву да спречи угарског краља да пошаље помоћ. Мехмед је са другим делом отишао пред Бобовац, док је [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-пашу]] послао под Јајце. Краљ Стефан, који је резидирао у Јајцу, бежао је на запад. Махмуд-паши је поверено да га ухвати. Краљ се затворио у тврђави у Кључу. Његова војска разбијена је пред зидинама града те је Стефан, као некад у Смедереву, отпочео са преговорима. Споразумео се да преда румелијском беглербегу тврђаву у замену за слободан пролаз. Махмуд-паша га је, међутим, ухватио и предао султану. Овај није хтео ни да га погледа, већ је наредио да му се одруби глава. Већина босанских градова се после тога предала без борбе уз обећање да ће браниоци бити поштећени. Султан је наводно освојио 117 градова. Херцег је сачувао главу тако што се укрцао на млетачку галију која га је склонила у Приморје<ref>Ћирковић (1964), стр. 330-33</ref>.
==Рат са Турцима==
Током јуна 1464. године долази до измирења херцега Стефана и Владислава. Споразумом је одређено да херцег Стефан уступи Владиславу четвртину својих земаља. Средином месеца Влатко је заузео [[Стари град Кључ (Гацко)|Кључ]] код Гацког. Постепено је враћао град за градом. Средином октобра исте године херцег је повратио читаву земљу сем три града за које је био уверен да ће их потчинити уколико Турци не пошаљу појачања. Млађи Стефанов син Влатко је чак прешао у земљу Павловића и освојио шест градова. Заузо је и три града у земљи [[Ковачевићи|Ковачевића]] од којих је један био близу Сребренице. На западу је деловао [[Иваниш Влатковић]] који је такође постизао успехе<ref>Ћирковић (1964), стр. 330-2</ref>.
Папа је октобра 1463. године објавио крсташки рат против Турака. Матија Корвин се појавио као наследник свога вазала, краља Стефана, и почетком октобра започео са освајањем турских територија у Босни. Највећи део снага послао је на Јајце. Испред Јајца дошло је до састанка између херцега Стефана, Матије и Владислава. Договорена је помоћ угарског краља херцегу Стефану код најугроженијих градова Херцеговине. Стефан је Матији пружио помоћ при освајању Јајца. Султан је љутито изјављивао да је град изгубио због Стефана Вукчића, а не због угарског краља. Посада у Јајцу [[Jajačka banovina|предала]] се децембра 1463. године. Говорило се да је 60 градова пало у угарске руке. То су свакако претеране процене, али се зна да је заузет Звечај у коме је међу посадом био и [[Константин из Островице]], хроничар. У султановим рукама остала је средња и источна Босна са рудницима. Краљ Матија почетком 1464. године није показивао активност<ref>Ћирковић (1964), стр. 332</ref>.
| |||