|
'''Градислав Бориловић''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Μποριλοβίκης; умро после 1352.) је био [[Српско краљевство|српски]] великаш који је носио титуле [[Војвода|војводе]], [[казнац|казнаца]]а и [[Тепчија|тепчије]] током владавина [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]] (1321-1331) и [[Стефан Душан|Стефана Душана]] (1331-1355). Предводио је српску војску у [[Битка код Димотике|бици код Димотике]] 1352. године.
== Стефан Дечански ==
Градислава у изворима први пут срећемо у документу Стефана Дечанског од 22. јануара 1325. године. Заједно са призренским митрополитом Арсенијем, казнацом [[Балдовин (казнац)|Балдовином]], [[жупан|жупаном]]ом [[Вратко Немањић|Вратком Немањићем]], [[Ставилац|ставиоцем]] Милошем, војводом [[Дејан Мањак|Дејаном Мањком]], Градиславом Сушеницом, [[Никола Бућа|Николом Бућом]] и архиђаконом Марином Баранићем, Градислав се јавља као сведок приликом потписивања документа о продаји Стона и Пељешца [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]]. Продаја је званично обављена тек 1333. године. Градислав се овде јавља са титулом војводе. Редослед титула на српском двору тада је био: [[ставилац]], [[челник]], [[казнац]], [[тепчија]] и [[војвода]].
[[Византијско царство|Византијско]] и [[Друго бугарско царство|Бугарско]] царство склапају 1330. године савез против Србије. Дечански и млади краљ Душан наносе пораз бугарском цару [[Михајло III Шишман|Михаилу III Шишману]] у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] након чега је нећак Стефана Дечанског, [[Јован Стефан]], постављен на бугарски престо. Дечански је тада имао прилику да нападне Византију што није учинио. То је довело до незадовољства племства које је тражило проширење ка југу. Незадовољство је прерасло у отворен сукоб. Млади краљ Душан побунио се против оца и збацио га са престола. Градислав Бориловић, као и неки други магнати који су служили Дечанског (нпр. [[Војин (војвода)|Војин]], отац [[Милош Војиновић|Милоша]], [[Алтоман Војиновић|Алтомана]] и [[Војислав Војиновић|Војислава]] и [[Ђураш Илијић]]) подржавају Душана у овом рату.
== Стефан Душан ==
[[Датотека:Tepčija Gradislav and his wife, Treskavac Monastery.jpg|250px|мини|лево|Тепчија Градислав са супругом у Трескавцу]]
Градислав се у изворима помиње 1333. године као барјактар краља Душана. Раније су ту функцију обављали властелин [[Младен (властелин)|Младен]] (деда [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]]) и војвода Војин. Градислав је 1337. године поклонио село манастиру [[Манастир Трескавац (Прилеп)|Трескавац]] код [[Прилеп|Прилепа]]а кога је обновио краљ Душан. У другој повељи Стефана Душана, донетој у периоду од 1336. до 1345, Градислав се помиње са титулом тепчије. Тепчија је у српским средњовековним земљама био дворски и провинцијски функционер који се бринуо о одржавању владаревих земљишних поседа.
У [[Грађански рат два Јована|грађанском рату]] у Византији између [[Јован V Палеолог|Јована V]] и [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]], Градислав је послат да помогне младом цару у борби против Кантакузина и турског бега [[Орхан Гази|Орхан Газија]]ја. Турци су раније, 1344. године, нанели пораз [[Прељуб (кесар)|Прељубовој]] војсци у [[Битка код Стефанијане|бици код Стефанијане]]. То је први већи сукоб Срба и Турака на Балканском полуострву. Турци, међутим, нису били у стању да спрече Душана да освоји Македонију и Епир. Градислав се помиње 16. априла 1346. године, заједно са Константином Севастократоровићем и кастрофилаксом (помоћником [[Кефалија|кефалије]]) Драгманом, на сабору у Скопљу на коме је Душан крунисан за "[[Цар Срба и Ромеја|цара Срба и Ромеја]]" од стране српског патријарха Јоаникија. Грађански рат у Византији завршен је победом Кантакузина. Кантакузинов син [[Матија Кантакузин|Матеја]] наставио је рат са Душаном нападајући српске територије у западној Тракији. Као један од вођа најамничке војске у Кантакузиновој војсци био је и будући емир [[Мурат I|Мурат]]. Срби у новом грађанском рату подржавају Јована Палеолога. Јован Кантакузин тражи помоћ од Орхана. Кантакузинове снаге спасле су Матију који је нападнут од стране Јована Палеолога. Турске трупе заузимају неке градове који су се предали Јовану Палеологу. Кантакузин је дозволио пљачке. Опљачкан је и [[Хадријанопољ]]. Палеолог се повлачи у Србију. Душан му је послао коњицу од 4000 или 6000 људи под командом Градислава Бориловића. Овде се Бориловић помиње као казнац. Орхан је Кантакузину дао 10.000 коњаника.
=== Битка код Димотике ===
Две војске сукобиле су се код Димотике (данашња Дидимотика) октобра 1352. године. Битка је одлучила судбину Византијског царства. Бројнија турска војска поразила је слабију српску. Кантакузин је задржао власт, док је Јован Палеолог побегао на [[Млетачка република|млетачко]] острво Тенедос. Према хроници Јована Кантакузина, живот је у бици изгубило око 7000 Срба, мада се ове процене сматрају претераним. [[Нићифор Григора]] (1295-1360) наводи бројку од 4000 људи. Битка код Дидимотике представља прву већу победу Турака на европском тлу.
Не зна се тачна година смрти Градислава Бориловића. Сахрањен је у манастиру Трескавац код Прилепа. Пред крај живота је носио титулу тепчије.
== Извори ==
* {{cite book |last=Blagojević|first=Miloš|authorlink=Miloš Blagojević|title=Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama|url=http://books.google.com/books?id=srAVAQAAIAAJ|year=2001|publisher=Službeni list SRJ|language=sr|ref=harv}}
* {{cite book | last=Ćorović | first=Vladimir | authorlink=Vladimir Ćorović |title=Istorija srpskog naroda | edition=Internet | year=2001 |origyear=1997|location=Belgrade|publisher=Ars Libri |language=Serbian| url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html |ref=harv}}
* {{citation | last=Fajfrić |first=Željko | authorlink= Željko Fajfrić | url= http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index.html|title=Sveta loza Stefana Nemanje | publisher=Janus; Rastko | edition=Internet | origyear=1998 | year=2000 | location=Belgrade | ref=harv | postscript=.|language=sr}}, chapter 40
* {{citation | first = John Van Antwerp | last = Fine | title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest | publisher = University of Michigan Press | year = 1994 | isbn = 978-0-472-08260-5 | url = http://books.google.com/?id=Hh0Bu8C66TsC}}
* {{citation | title = The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453 | first = Donald MacGillivray | last = Nicol | authorlink = Donald Nicol | publisher = Cambridge University Press | year = 1993 | isbn = 978-0-521-43991-6 | url = http://books.google.com/?id=y2d6OHLqwEsC}}
* {{citation | title = The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331–1355) and his successors | first = George Christos | last = Soulis | publisher = [[Dumbarton Oaks]] | year = 1984 | isbn id=ISBN 0-88402-137-8}}
* {{cite book|authorlast=Vizantološki institut|first=Vizantološki|title=Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije|volume=6|url=http://books.google.com/books?id=WBpXAAAAYAAJ|year=1986|publisher=Vizantološki institut (Srpska akademija nauka i umetnosti)|ref=harv|pages=522, 553|ref=harv}}
[[Категорија:Умрли 1352.]]
| 