Сићево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м sredjivanje; козметичке измене
Ред 43:
Сићево се налази у Региону јужне и источне Србије, поред магистралног правца [[Београд]]—[[Ниш]]—[[Софија]]—[[Истанбул]] (или [[нишавско-маричка магистрала|нишавско-маричке магистрале]]). Удаљено 5 -{km}- од Нишке Бање, 17 -{km}- од Ниша и 260 -{km}- од Београда, оно је административно у саставу у градске општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу Републике Србије.
 
Сићево лежи на геотектонској граници кристаласте [[Родопске планине|родопске масе]] и [[кречњак|кречњачких]] планина источне Србије, и споју великих удолина [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], у подножју и на падинама планине Вишегрда, (808 -{m}-), и делу композитне Нишавске долине у завршном низводном делу Сићевачке клисуре.
 
Атара насеља предиспонирана је главним [[нишавски расед|нишавским раседом]] дуж којег су стваране [[потолина|потолине]]{{напомена|Потолина (депресија) је копнена или језерска површина нижа од нивоа мора.<ref>Цурић, З. и Цурић, Б. (1999) ''Школски географски лексикон'', Хрватско географско друштво, Загреб</ref>}} [[Нишка котлина|Нишке]] и Белопаланачке котлине.<ref name=autogenerated2>Костић, М. (1967). ''Нишка котлина.'' Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.</ref> Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, дела Сићевачке клисуре у пределу Сићева, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
 
За постанак и данашњи изглед рељефа од великог значаја су и најмлађа убирања, насталих као последица, „најмлађих тектонских процеса током којих се [[Нишава]] усецала, а околни планински венци издизали, и тиме омеђили асцендентну долину Нишаве“.
 
Атар насеље Сићево почиње западно од насеља Просек где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине. На југу граничи се Куновичком површи а на северу планином Вишеград.
 
На основу рељефа Сићавачка клисуре и њене проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) атар села Сићево може се поделити у два међусобно повезана географска дела (која припадају клисурастом делу Сићевачке клисуре);
 
;Први део, Кусача
Први део насеља Сићево у Сићевачкој клисури (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 -{km}- и пружа се од насеља [[Просек]] (бетонски [[мост]] на Нишави) до бетонске бране [[електране|електричне централе]] на [[Нишава|Нишави]] код насеља Сићева. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале [[Нишава|Нишаве]], земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 -{m}-) је пошумљена [[храст]]овом, [[липа|липовом]] и [[Граб (дрво)|грабовом]] шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс [[Манастир Свете Богородице Сићево‎|Манастира Свете Богородице‎]] окружен [[ливада]]ма, и виноградима иза којих је густа [[шума]].<br />Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 -{m}-). Од [[1970]]. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.<br />На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита [[Нишава]] прелази у шире, у подножју насеља [[Сићево]], Нишава је преграђена браном [[1922]]. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене [[1931]].<ref name="Митић">Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.</ref>
[[Датотека:Sićevačka klisura.png|мини|center|500px|<center>Положај Сићева у Сићевачкој клисури]]
Ред 112:
Електрично осветљење село је добило [[1925]], телефонске везе почетком осамдесетих година [[20. век]]а, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом [[1882]], (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
 
Поред сеоске православна [[Храм светог пророка Илије у Сићеву|црква Светог пророка Илије]] подигнуте [[1800]]. (реновиране [[1990]]) и [[Месна камцеларија|месне камцеларије]], село има стари (изграђен [[1934]]) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и другомДругом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.
 
''„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је [[1895]]. Винарски подруми су до [[1878]]. грађени у виноградима, потом у насељу, а [[1931]], када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је [[1937]]/[[1938|38]] изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“''
Ред 266:
До насеља Сићево може се доћи приградским линијама: линија 18 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево, линија 20 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица - Равни До и линија 20 Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица.
 
Током зимског периода, у време снежних падавина, тј. све док пут не учини проходним за саобраћај Предузеће за одржавање путева из Ниша, аутобуси не саобраћају до Сићева, већ до раскрснице за Сићево на магистралном путу Ниш - Пирот.
 
== Галерија ==
Ред 279:
== Извори ==
{{reflist|2}}
== Види још ==
* [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Сићево]]
* [[Сићевачка клисура]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сићево