Сићево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м sredjivanje; козметичке измене |
||
Ред 43:
Сићево се налази у Региону јужне и источне Србије, поред магистралног правца [[Београд]]—[[Ниш]]—[[Софија]]—[[Истанбул]] (или [[нишавско-маричка магистрала|нишавско-маричке магистрале]]). Удаљено 5 -{km}- од Нишке Бање, 17 -{km}- од Ниша и 260 -{km}- од Београда, оно је административно у саставу у градске општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу Републике Србије.
Сићево лежи на геотектонској граници кристаласте [[Родопске планине|родопске масе]] и [[кречњак|кречњачких]] планина источне Србије, и споју великих удолина [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], у подножју и на падинама планине Вишегрда, (808 -{m}-), и
Атара насеља предиспонирана је главним [[нишавски расед|нишавским раседом]] дуж којег су стваране [[потолина|потолине]]{{напомена|Потолина (депресија) је копнена или језерска површина нижа од нивоа мора.<ref>Цурић, З. и Цурић, Б. (1999) ''Школски географски лексикон'', Хрватско географско друштво, Загреб</ref>}} [[Нишка котлина|Нишке]] и Белопаланачке котлине.<ref name=autogenerated2>Костић, М. (1967). ''Нишка котлина.'' Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.</ref> Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, дела Сићевачке клисуре у пределу Сићева, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
За постанак и данашњи изглед рељефа од великог значаја су и најмлађа убирања, насталих као последица, „најмлађих тектонских процеса током којих се [[Нишава]] усецала, а околни планински венци издизали, и тиме омеђили асцендентну долину Нишаве“.
Атар насеље Сићево почиње западно од насеља Просек где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине. На
На основу рељефа Сићавачка клисуре и њене проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) атар села Сићево може се поделити у два међусобно повезана географска дела (која припадају клисурастом делу Сићевачке клисуре);
;Први део, Кусача
Први део насеља Сићево у Сићевачкој клисури (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 -{km}- и пружа се од насеља [[Просек]] (бетонски [[мост]] на Нишави) до бетонске бране [[електране|електричне централе]] на [[Нишава|Нишави]] код насеља Сићева. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале [[Нишава|Нишаве]], земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 -{m}-) је пошумљена [[храст]]овом, [[липа|липовом]] и [[Граб (дрво)|грабовом]] шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастира Свете Богородице]] окружен [[ливада]]ма, и виноградима иза којих је густа [[шума]].<br />Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 -{m}-). Од [[1970]]. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.<br />На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита [[Нишава]] прелази у шире, у подножју насеља [[Сићево]], Нишава је преграђена браном [[1922]]. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене [[1931]].<ref name="Митић">Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.</ref>
[[Датотека:Sićevačka klisura.png|мини|center|500px|<center>Положај Сићева у Сићевачкој клисури]]
Ред 112:
Електрично осветљење село је добило [[1925]], телефонске везе почетком осамдесетих година [[20. век]]а, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом [[1882]], (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
Поред сеоске православна [[Храм светог пророка Илије у Сићеву|црква Светог пророка Илије]] подигнуте [[1800]]. (реновиране [[1990]]) и [[Месна камцеларија|месне камцеларије]], село има стари (изграђен [[1934]]) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и
''„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је [[1895]]. Винарски подруми су до [[1878]]. грађени у виноградима, потом у насељу, а [[1931]], када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је [[1937]]/[[1938|38]] изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“''
Ред 266:
До насеља Сићево може се доћи приградским линијама: линија 18 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево, линија 20 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица - Равни До и линија 20 Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица.
Током зимског периода, у време снежних падавина,
== Галерија ==
Ред 279:
== Извори ==
{{reflist|2}}
== Види још ==
* [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Сићево]]
* [[Сићевачка клисура]]
|