Радослав Градишнић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Authority control}}
Нема описа измене
Ред 25:
'''Кнез Радослав Градишнић''' (око 1143 – око 1163)
 
Краља [[Градихна|Градихну]] наследио је син Радослав који је уз пристанак свог штићеника византијског [[цар]]а [[Манојло I Комнин|Манојла]] наследио свог оца и поседе у [[Дукља|Зети]] али не као [[краљ]] већ као [[кнез]]. Радослав је у време наслеђивања поседа имао око 18 година и територијом је управљао заједно са браћом Лобаром и Владимиром.{{sfn|Поп Дукљанин|1988}} У његово доба краљевство је и формално престало да постоји, а земља је запала у феудалну анархију.
 
У ово доба појавили су се и нови актери на политичкој сцени, Јована II Комнина наследио је [[Манојло I Комнин]] (1143 – 1180) који је успешно повратио моћ [[Византијско царство|Византије]] на Балкану. Великог Рашког жупана [[Урош II Примислав|Уроша I]], заменио је син [[Урош II Примислав|Урош II]] који је са братом [[Деса|Десом]] водио борбу за независност земље. Њихова сестра угарска краљица Јелена била је најмоћнија жена у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]] и мајка будућих краљева, док је њихов трећи брат [[Белош Вукановић|Белош]] 1141. постао [[Хрватска|Хрватски]] [[бан]] и један од најмоћнијих људи у Угарској. Рашки жупани имали су велику подршку Угарске, а у [[Босна|Босни]] је од 1154. владао [[борић|бан Борић]] Угарски вазал и савезник [[Вукановићи|Вукановића]]. Кнез Радослав, штићеник Византије, био је окружен противницима свог сизирена.
 
Између (1143 – 1149) племство је срушило кнеза Радослава и на власт довела Десу Вукановића који је постао нови кнез. Радославу и његовој браћи остао је појас око Котора који су борбом задржали. Године 1149. Манојло Комнин предузео је поход против Срба и заузео престони Рас и тврђаву Галич, али није успео да ухвати Уроша II, који му је измакао. Следеће 1150. године Манојло је предузео други поход против [[Срби|Срба]] и поразио их у бици на Тари. Тада му се Урош II, предао и обавезао на послушност. Могуће је да је том приликом и Деса морао напустити Зету у корист Радослава који је поново завладао земљом и поново постао кнез.
 
Манојло је од (1151 – 1155) водио дуге и исцрпљујуће ратове против Угарске због помоћи који су они указивали Србима током рата. У то време и Рашки двор трпео је унутардинастијске потресе између браће Десе и Уроша II око позиције Рашког жупана и политике према Визанитији. Тако је на кратко Деса постао жупан, али је интервенцијом Манојла Комнина Урош II враћен на позицију жупана. Мир са Византијом трајао све до 1162. године када се рашки жупан одметнуо од Византинаца. Тада је Манојло успео да на рашки престо уместо Уроша II, доведе бана Белоша Након кратког времена, Белош је ову част препустио брату Деси и вратио се у Угарсу.
Ред 37:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Поп Дукљанин|title=Љетопис попа Дукљанина|url =https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf|year=1988|location= Београд}}
 
{{Војислављевићи}}