Библиотека Бодлеана — разлика између измена

Данас ову библиотеку користе, како студенти, тако и научници широм света.

Библиотека војводе Хамфрија је функционисала свега 60 година када је, по налогу краљ Едварда VI, већина књига била унишетенауништена у нади да ће тако Енглеску црвку очистити од свих трагова католицизма. Након овога следи период затишја да би, коначно, 1556. године зграду ове библиотеке преузео у своју корист Медицински факултет који се налази у склопу Универзитета и наредних 50 година факултетУниверзитет ће бити без своје библиотеке.

Сер Домас Бодли, по коме библиотека носи назив, јесе обнавља 1598. године у истој оној просторији у којој је била библиотека војводе Хамфрија. Библиотека је добила више од 2.500 књига и ускоро је добила свог првог библиотекара, и коначно је отворена 1602. Годинегодине. Међутим, Бодлијев рад није престао овде. Бодли уводи једну новину у библиотеку, то су полице за књиге са простором са обе стране. Књиге су првобитно биле везане ланцима и студенти су их читали седећи на непокретним клупама које су се налазиле између полица и простора за пролаз. Бодли уклања ланце, а непокретне клупе замењене су клупама. Данас је једна књига у Бодлеани везана ланцем као сведок прошлости.

Библиотека се у том периоду проширује. Ново крило је додато у састав зграде и било је намењено смештању књига из уметности. Како је број књига растао, што путем донирања тако и на иницијативу саме библиотеке, ускоро је било дограђено још једно крило, а у периоду између 1613—1618од 1613 до 1618. године Универзитет додаје просторије за предавања које су биле у склопу зграде библиотеке. Библиотека се у том периоду непрестано ширила да би на крају био додат још један спрат, а у периоду између 1737—1749од 1737 до 1749. године изграђена је још једна зграда библиотеке, такозвана Редклиф Камера.

Редклиф Камера добила је име по лекару Редклифу који је финансирао њену изградњу и која ће се од 1860. налазити у склопу Бодлеанске библиотеке. Архитектура ове зграде била је инспирисана италијанским бароком, те је била изграђена у облику ротонда с куполом на врху. Године 1788. , све собе на првом спрату су ушле у састав библиотеке, а до 1859. и просторије које су биле у склопу зграде, а које су служиле за предавања ушла су у њен састав. Године 1860. она постаје део Бодлеанске библиотеке. У њој су данас смешетена дела везана за антропологигију, археологију, историју уметности, женске науке.

Почетком 20. века неколико стотина људи је дневно посећивало библиотеку, а до 1914. Њенњен фонд је достигао један милион библиотечких јединица. Како би се обезбедио додатан смештај за књиге у периоду између 1909-1912. испод Редклиф Камере је ископано складиште. Међутим, како је број читалаца и књига непрестано растао, дошло је неопходнедо потребе за даљим проширивањем. Године 1931. донета је одлука да се изгради нова библиотека, са довољним простором за пет милиона књига, и просторијама за библиотечка одељења и читаонице. Нова Бодлеана, како је дататада звана, градила се у периоду измеђуод 1937 до 1937–19401940.

Данас, Бодлеана добија примерак сваке књиге и часописа објављених у Енглеској, такозвани обавезни примерак, јер је данас још на снази Акт из 1610. године, који је установио Томас и који обазујеобавезује и који се тиче обавезног примерка. Укупан број књига свих наведених библиотека у оквиру Универзитетске библиотеке Бодлеане је 2003. године износио 7.135.000 библиотечких јединица. Библиотека у својим фондовима има 6.500 инкунабула и 1.228.000 мапа. У 2003. години је фонд Бодлеане био обогаћен са 125.000 књига и памфлета, 35.400 купљених публикација и 6.600 добијенопубликација добијених путем размене или донацијамадонација. Што се периодике тиче, библиотека има 200.100 јединица, које су добијене или разменом или донацијама.

У свом импозантном фонду, Бодлеана има и специјалну колекцију међу којамкојом се налазе дела Шекспира, разни библијски рукописи, прва штампана издања грчких и латинских класика, 4 копије Магна карте, Гутенбергова библија, и друга.

Право на коришћење Бодлеане имају сви студенти и професори Универзитета у Оксфорду. Такође постоји могућност да библиотеку коритстекористе и студенти са стране, али јој они могу приступити само уз препоруке. Препорука мора бити ручно написана од стране неког професора или неке угледне личности града Оксфорда.

Сваки нови члан библиотеке даје писмену изјаву у виду заклетве. Сама изјава се даје у соби за уметност где је будући корисник библиотебиблиотеке огрнут тамним огртачем у присуству једног библиотекара.

Текст изјаве гласи: „Овим се обавезујем да нећу однети из библиотеке, да нећу обележиобележити, уништити, или повредиповредити на било који начин, било коју књигу, документ или било који другогдруги предмет који припада библиотеци; да нећу унети или у библиотеци запалити било какву ватру или пламен, и да нећу пушити у библиотеци и обећавам да ћу поштовати сва правила библиотеке.“

{{цитат2|-{Do fidem me nullum librum vel instrumentum aliamve quam rem ad bibliothecam pertinentem, vel ibi custodiae causa depositam, aut e bibliotheca sublaturum esse, aut foedaturum deformaturum aliove quo modo laesurum; item neque ignem nec flammam in bibliothecam inlaturum vel in ea accensurum, neque fumo nicotiano aliove quovis ibi usurum; item promitto me omnes leges ad bibliothecam Bodleianam attinentes semper observaturum esse.}-<ref name="oath">Latin oath:- ''Do fidem me nullum librum vel instrumentum aliamve quam rem ad bibliothecam pertinentem, vel ibi custodiae causa depositam, aut e bibliotheca sublaturum esse, aut foedaturum deformaturum aliove quo modo laesurum; item neque ignem nec flammam in bibliothecam inlaturum vel in ea accensurum, neque fumo nicotiano aliove quovis ibi usurum; item promitto me omnes leges ad bibliothecam Bodleianam attinentes semper observaturum esse. (Leges bibliothecae bodleianae alta voce praelegendae custodis iussu)''. One early reader bequeathed a fur coat to the library to help future readers.</ref>}}

Библиотека Бодлеана је отворена за сарађивање, како са филмским продуцентима, тако и са фотографима. Библиотека има своје стручњаке који су доступни да поделе своје знање потребно за добро снимање и квалитетну фотографију. Филмским екипама је дозвољено снимињеснимање пре 9 сати ујутру и након затварања библиотеке у вечерњим сатима. Бодлеана је била коришћена као локација за снимање филмова небројвише пута.

Бодлеана је служила и као инспирација за књиге. Коришћена је као место радње у роману Колина Декстера ''Инспектор Морс''. Појављује се и у роману Мајкла Вајта ''Равнодневница''.

Џ. Р. Р. Толкин који је студирао филологију на Оксфорду и био добро упознат са Црвном''Црвеном књигом из Хергеста'', а која се налази у Бодлеани, касније је инспирисала његову ''Црвену књигу Вестмарша'' која приповеда причу ''Господара прстенова''. Велики број Толкинових рукописа налази се данас у Бодлеани.

Радња романа Деборе Харкнес Отркиће''Откриће Вештица'' је такође једним делом смештена у Бодлеани.

== Конзерваторска лабараторијалабораторија ==

Тренутно је запослено 6 конзерватора који су организовани у три главна тима и који се баве конзервацијом књига, папира и превентивним конзервацијеконзервацијом. Тимови су подржани у свом раду од стране административног особља које се бави обуком и свакодневним вођењем одељења.

Конзерваторска лабараторијалабораторија ради у сарадњи са депертманом посебних збирки и заједно са њима долази до договора које ће публикације имати приоритет конзервације. КонзерваторкиКонзерваторски тим се непрекидно усавршава и њихов рад се састоји од комбинације комплексних, дужих и краћих пројеката.

Дигитална Бодлеана (енг. {{јез-енгл|Digital. Bodleian}}) настала је као покушај да се један део колекције Бодлеане подели са светом. Сваке године библиотека услужи преко 65, 000 хиљада читалаца, од којих је 40% ван Универзитета, док изложбе годишње привуку око 100, 000 посетилаца. Бодлеана своје колекције дигитализује последњих 20 година и данас у њеној дигиталној библиотеци постоји преко 650, 000 дигиталних објеката и скоро милион слика.

Библиотека Бодлеана сакупља, чува, и пружа на коришћење и аудио записе разних предавања који су доступни на сајту Универзитета:.