Херкуланум — разлика између измена

Град је основан у VI веку, а од 89. године пре нове ере постаје Римски миниципиум.Налазио се у [[Напуљ|Напуљском заливу]] и страдао је заједно са [[Помпеја|Помпејом]]. Овај град је познат по скелетним и материјалним остацима, који су од великог значаја археолозима и истраживачима, јер су у том периоду Римљани спаљивали мртве. Град је више од 1600. година стајао прекривен пепелом, а до његовог проналаска долази 1709. године.<ref>{{cite web|title=Антички град Херкуланеум|url=http://opusteno.rs/arhitektura-f129/anticki-grad-herkulaneum-herculaneum-italija-t21491.html|accessdate=10. 4. 2017}}</ref> Детаљна ископавања су започета исте године, али ни до данас нису завршена. Током ископавања 1981. године, пронађени су остаци само 150 људи, јер се сматра да се већина становника на време евакуисала. Приликом ископавања су пронађене разне уметности, али и библиотека. Једна од лепших библиотека која је овде пронађена је такозвана Вила папируса.

Град је био преплављен великим слојем вулканске лаве, која се након хлађења претворила у стене. Ископавања Херкуланеума су започета у XVIII веку и одвијала су се копањем тунела кроз стене.<ref name="Касон">{{cite book|last1=Касон|first1=Лајонел|title=Библиотеке старог света|publisher=Клио|location=Београд|isbn=86-7102-135-1|pages=75-76}}</ref> ИскопавањаОвом суприликом се одвијала копањем тунела кроз стене. Током ископавањаје пронађена је богата вила кроз коју су ископани тунели. Копачи су дошли до вила, дориштадворишта оивиченим колонадама, али и до библиотеке. Ова библиотека је била мала просторија, 3mx3m, на зидовима су се простирале полице, а налазили су се и дрвени плакари висине 1;80m, с полицама на обе стране. Плакари су заузимали највише простора, али су били распоређени тако да су људи имали довољно места да се крећу просторијом. ПролицеПолице су биле попуњене папирусним свицима, укупно око 1800 свитака.<ref name="Касон" /> Ова вила у којој се библиотека налазила је добила име ''Вила папируса'' управо због великог броја свитака. Ова библиотекаБиблиотека је била мала реплика [[Александријска библиотека|Александријске]] и [[Пергамска библиотека|Пергамске библиотеке]].Улазна врата су се отварала на колонаду дуж просторије.<ref name="Касон" /> Иако су свици спаљени и угљенисани, има и читљивог материјала који сведочи о збирци. Већина свитака је на грчком језику, али се могу наћи и они који су на латинском. Већина свитака су списи филозофа Филодема, који је живео у Риму 70-40 година п.н.е. Према предпоставципретпоставци, ова библиотека је припадала Л.Калпурнију Пизону,богатибогатом племићплемићу и ФилодемовФилодемовом пријатељпријатељу. Књиге из ове библиотеке су биле позајмљиване пријатељима.

== GalerijaГалерија slikaслика ==