Помјесна црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Помјесна црква''' обично подразумијева засебну [[Аутокефална црква|аутокефалну]] или [[Аутономна црква|аутономну цркву]] у односу на васељенску [[Православна црква|Православну цркву]].
 
Административна подјела [[Православна црква|Православне цркве]] врши се по територијалном, а не по националном принципу. Међутим, територијална разграничења некада прате државне и унутрашње административне границе. По националном саставу својих вјерника једна [[аутокефална црква]] може бити вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико вјерници не желе да се национално идентификују.
 
Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има „своју“ ексклузивну „националну цркву“, која би „национализовала Христа“, учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију. Аутокефалност помјесних цркава не треба поистовјећивати са идејом државног суверенитета 19. вијека. Стапање вјере са секуларним појмом нације је јерес позната као [[етнофилетизам]] (религиозни национализам).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t45279.sr.html Радован Биговић: Православна црква и нација („Политика“, 24. октобар 2007)], Приступљено 11. 9. 2015.</ref>