Јан Арношт Смолер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 32:
== Биографија ==
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу [[Горња Лужица|Горње Лужице]], у селу Лучо,{{напомена|Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања [[Бјервалдска јама|Бјервалдске јаме]], због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.}} које се налази у близини града [[Хојерсверда|Војереца]]. Њњегов отац, [[Корла Јан Смолер]] био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу [[Лоза (Саксонија)|Ваз]]. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника [[Франтишек Ладислав Челаковски|Франтишека Челаковског]], једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског језика]]. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.<ref name="История серболужицкого народа 13">{{cite book|author = Лаптева Л. П., Кунце П. |title = История серболужицкого народа |url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |edition = |location = |publisher = |year = |page = 13 |isbn = |ref =}}</ref> Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „[[Наши младићи иду у рат]]”.
Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.<ref name="История серболужицкого народа 14">{{книга|автор = Лаптева Л. П., Кунце П. |заглавие = История серболужицкого народа |ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |издание = |место = |издательство = |год = |страницы = 14 |isbn = |ref =}}</ref> Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.<ref>{{книга|автор = Лаптева Л. П., Кунце П. |заглавие = История серболужицкого народа |ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |издание = |место = |издательство = |год = |страницы = 15 |isbn = |ref =}}</ref> Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „{{јез|wen|[[Časopis Maćicy Serbskeje]]}}”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „{{јез|hsb|[[Jutnička]]}}”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „{{јез|hsb|[[Tydźenska nowina]]}}”, који је касније преименован у „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.{{sfn|Гугнин|1997|p=105}} Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.<ref name="История серболужицкого народа 14"/> Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.<ref name="Смолер"/><ref>{{книга|автор = Супрун А. Е. |часть = Серболужицкие языки |ссылка часть = http://philology.ru/linguistics3/suprun-89b.htm |заглавие = Введение в славянскую филологию |издание = |место = Минск |издательство = |год = 1989 |страницы = 76—81 |isbn = |ref =}}</ref> Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик [[Измаил Иванович Срезновски|Измаил Срезновски]].
== Види још ==
| |||