Бачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 13:
| Број_становника = 1.022.524 (у Србији)<br />113.432 (у Мађарској)
}}
[[Датотека:Vojvodina okruzi regioni sr.png|мини|250п|Окрузи и географски региони у [[
'''Бачка''' је географски регион, административно подељен између [[Србија|Србије]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини [[Војводина|Војводини]], док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун]]. Јужну и западну границу Бачке чини река [[Дунав]], а источна граница је река [[Тиса]].
Ред 96:
=== Вегетација ===
Природна вегетација Бачке је знатно измењена исушивањем ритова, преоравањем [[пашњак]]а и култивисањем плодних површина. У [[Подунавље|Подунављу]] и [[Потисје (област)|Потисју]] има ливада, пашњака, шума и расту влажне културе. На [[лесне површине|лесним површинама]] и култивисаним пешчарским површинама расту траве са дугачким корењем. Слатинасте површине око Мостонге и живи песак на [[Суботичка пешчара|Суботичкој пешчари]] су под шумом. Палићко и Лудошко језеро су већим делом под ''мочварним биљкама''. Ритски део Лудошког језера је сав под трском.<ref name="Knjiga"/>
=== Животињски свет ===
У Бачкој живе [[степске животиње]]. Лудошко језеро је позната ''орнитолошка станица'' разноврсног птичијег света. Палићко језеро је такође стециште интересантних [[птице|птица]] мочварица. На [[Црна бара|Црној бари]], код [[Бачки Моноштор|Бачког Моноштора]], налази се највеће прибежиште [[црна рода|црне роде]] и [[орао белорепан|орла белорепана]]. Лудошко и Палићко језеро обилују рибом. Код Палића се налази највећи [[зоолошки врт]] [[Војводина|Војводине]] са преко 500 разних животиња.<ref name="Knjiga">{{harvnb|Марковић|1967|pp=}}</ref>
=== Педолошка структура ===
У ''педолошкој'' структури Бачке највећи значај заузима [[чернозем]]. Јужно од [[Суботица|Суботице]] слој [[хумус]]а на чернозему достиже 70 цм, који уз дубоко орање
== Демографија ==
| |||