Палата Србије — разлика између измена

Репрезентативном спољашњем изгледу одговара модерно и луксузно уређење ентеријера, реализовано такође према пројекту архитекте Михаила Јанковића, што овај објекат сврстава међу пионирске примере „тотал дизајна“ у домаћем градитељству. Јединствен програм ентеријера, са многобројним делима ликовне и примењене уметности, која чине интегрални део здања, даје Палати карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века. Уређење ентеријера, једнако као и спољашњост, требало је да изрази моћ, величину, стабилност и јединство нове Југославије. Програм унутрашњег уређења посебно је предвидео уметничку обраду зидова техником мозаика, графита и фреско сликарства, као и постављањем слободностојеће скулптуре и рељефа, о чему је посебну бригу водила специјална уметничка комисија. Уређење салона посвећених свакој од шест савезних република бивше СФРЈ, смештених у централном делу палате, засновано је на истицању традиционалних мотива, карактеристичних за сваку федеративну јединицу државе. Југословенски салон представљао је највећу и уједно најрепрезентативнију просторију палате. Особеност декорације овог салона представљају монументалне фреске: Петра Лубарде<ref>Група аутора, Лубарда 1907-2007, Између слике природе и природе слике, каталог изложбе, Београд 2008; Кућа Легата #http://www.kucalegata.org/legati/petarlubarda.html приступљено 28.03.2016.</ref> и Лазара Вујаклије<ref>J. Despotović, Lazar Vujaklija – Lutanja u vrtovima mnogih cvetova, Danas 18.10.2000. dostupno na #http://www.jovandespotovic.com/?page_id=7643 pristupljeno 28.03.2016.</ref>, као и триптих-мозаик Стварање Југославије, рад Младена Србиновића<ref>Младен Србиновић #http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1279 приступљено 28.03.2016.</ref>. Свечани карактер ове просторије посебно је истакнут кристалним лустером на куполи са преко две и по хиљаде сијалица и тежином од девет тона.

 

Посебну вредност чине дела југословенске ликовне и примењене уметности која представљају интегрални део унутрашњег уређења Палате. Међу њима се својим уметничким и културно-историјским значајем посебно истичу радови следећих аутора: Петар Лубарда, Антун Аугустинчић, Франо Кршинић, Матија Вуковић, Анте Гржетић, Сава Сандић, Винцент Бенеш, Божа Илић, Ђорђе Андрејевић Кун, Предраг-Пеђа Милосавлјевић, Стојан Аралица, Бора Барух, Лазар Личеноски, Бранислав Немет, Вера Чохаџић, Франце Слана, Миливој Узелац, Фердо Мајер, Лазар Вујаклија, Младен Србиновић, Матија Родичи, Бранко Суботић-Субе, Јоже Циуха, Лазар Возаревић, Јанез Берник, Војо Димитријевић, Драго Тихец, Милан Коњовић, Иван Радовић, Маринко Бензон, Бошко Петровић, Ратимир Стојадиновић, Драги Трајановски, Јован Бијелић, Зора Петровић, Оливера Кангрга, Војин Бакић, Игњат Јоб, Бошко Петровић, Оливера Галовић, Милица Зорић, Лазар Возаревић, Отон Глиха, Јагода Бујић, Вида Јоцић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Ристо Стијовић, Мира Сандић, Небојша Митрић, Андреј Јемец, Драго Тршар, Бранко Филиповић-Фило, Драго Ордев, Славко Атанасовски Крстанче, Богосав Живковић, Тоне Краљ, Фердо Мајер, Ратомир Глигоријевић, Јован Ракиџић, Стеван Дукић, Марин Прегељ, Дринка Радовановић.