м
Бот: исправљена преусмерења
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 13:
[[Датотека:Matthew-BristolHarbour-Aug2004.jpg|thumb|upright|Копија брода -{''The Matthew''}-, који је [[Џон Кабот]] користио на његовом другом путовању то [[Нови свет]]]]
Темељи Британске Империје су били положени још док су [[
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 35.</ref> [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins|Џона Хокинса]] и [[
=== Ирске плантаже ===
Ред 30:
{{Main|Британска колонизација Америка|Британска Америка|Тринаест колонија}}
[[Кариби]] су иницијално били Енглеске најважније и науносније колоније,<ref>[[#refJames2001|James]]. стр. 17.</ref> мада тек након неколико неуспешних покушаја колонизаације. Јеан покушај успостављања колоније у [[Британска Гвајана|Гвајана]] године 1604. је трајао само две године, и није остварио свој главни циљ налажења наслага злата.<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 71.</ref> Колоније у [[Света Луција|Светој Луцији]] (1605) и [[Гренада|Гренади]] (1609) су такође брзо пропале, али су насеобине успешно успостављене у [[
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Енглеска прва перманентна насеобина у Америкама је формирана 1607. у [[Jamestown, Virginia|Џејместоуну]], под вођством капетана [[John Smith (istraživač)|Џона Смита]] и покровитељством [[Virginia Company|Вирџинијске компаније]]. [[Бермуди|Бермуда]] су насељена и проглашена енглеским након бродолома из 1609. брода у власништву Вирџинијске компаније, и 1615. године је пренате у власништво новоформиране [[Компанија Сомерских острва|Компаније Сомерских острва]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=15–20}}</ref> Повеља Вирџинијске компаније је опозвана 1624. и директну контролу Виргиније је преузела [[Крунска колонија|круна]], тиме оснивајући [[Виргиниа (колонија)|колонију Вирџинију]].<ref>[[#refAndrews1985|Andrews]]. стр. 316, 324–326.</ref> [[Лондонска и бристолска компанија]] је формирана 1610. са циљем креирања перманентне настамбине у Новој земљи, али је била у знатној мери неуспешна.<ref>[[#refAndrews1985|Andrews]]. стр. 20–22.</ref> Године 1620, [[Kolonija Plymouth|Плимут]] је установљен као уточиште за [[
[[Датотека:Tobacco cultivation (Virginia, ca. 1670).jpg|thumb|Афрички робови који раде у 17. веку у [[Виргиниа (колонија)|Виргинији]], дело непознатог сликара, 1670]]
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је ХБЦ успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|pp=25}}</ref>
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=37}}</ref> Од почетка, [[ропство]] је било база Британске Империје на Западноиндијским острвима. До аболиције трговине робљем 1807, Британија је била одговорна за транспорт 3,5 миллион афричких робова до Америка, и за трећину свих [[Атлантска трговина робљем|робова транспортованих преко Атлантика]].<ref>{{harvnb|Ferguson|2004|pp=62}}</ref> Да би се омогућила ова трговина, успостављена су утврђења на обали Западне Африке, као што је [[Кунта Кинте (острво)|Џејмсово острво]], [[Џејместаун, Гана|Акра]] и [[Бансово оство]]. У Британским [[Кариби]]ма, проценат становништва Афричког порекла се попео са 25 процената 1650. до око 80 процената 1780, а у 13 колонија од 10 процената до 40 процената током истог периода (већином у јужним колонијама).<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 228.</ref> За трговце робљем, трговина је била екстремно профитабилна, и постала је главна економска активност за западне Британске градове као што су [[Бристол]] и [[Ливерпул]], који су формирали трећи угао [[троугаоне трговине]] са Африком и Америкама. За транспортоване, груби и нехигијенски услови на робовским бродовима и лоша исхрана су узроковали просечну [[
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала<ref>[[#refMagnusson2003|Magnusson]]. стр. 531.</ref> је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање сопствене прекоморске империје. Та епизода је такође имала знатне политичке консеквенце, убеђујући владе Енглеске и Шкотске у вредност уједињавања земаља, а не само круна.<ref>[[#refMacaulay1979|Macaulay]]. стр. 509.</ref> До тога је дошло 1707, кад је [[Уговор унион|Уговором уније]] успостављено [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]].
|