Ђуро Стругар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Сређивање, replaced: | држава_рођења =<br /> → | држава_рођења = using AWB |
||
Ред 5:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1912|5|9}}
| место_рођења =[[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9||1912|5|9}}
| место_смрти =[[Београд]]
Ред 18:
|народни херој=[[9. мај]]а [[1945]].
}}
'''Ђуро Стругар''' ([[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]], [[9. мај]] [[1912]] — [[Београд]], [[септембар]] [[1941]]), адвокатски приправник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођен је [[9. мај]]а [[1912]]. године у селу [[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, његови родитељи Петар и Стана имали су осморо деце. Основну школу завршио је у селу [[Рваши]], а гимназију је од [[1925]]. до [[1932]]. године похађао на Цетињу. У време школовања у гимназији, био је члан дружине „Слога“ и литерарног друштва „[[Јован Скерлић|Скерлић]]“. Много је читао и упознао се с левичарском литературом и [[Марксизам|марксистичким]] писцима. Био је учесник ђачких демонстрација на Цетињу, [[1931]]. године.
[[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у уписао је [[1932]]. године. Одмах по доласку на факултет укључио се у револуционарни студентски покрет, а [[1933]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистиче партије Југославије]] (КПЈ). Године [[1934]]. је постао члан привременог партијског руководства на Универзитету. Први пут је ухапшен фебруара [[1935]]. године, када је три дана провео у београдском затвору „[[Главњача]]“, а затим је спроведен на Цетиње. Други пут је ухапшен марта [[1936]]. године, после велике провале црногорске партијске организације, и спроведен је у [[Дубровник]], а затим у затвор у [[Сарајево|Сарајеву]], у ком је провео више од четири месеца. Из затвора је пуштен због недостатка доказа.
Вратио се у Београд и радио у „[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]“. После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог Месног комитета КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године. Од новембра [[1936]]. до августа [[1938]]. године налазио се на одлужењу војног рока у Школи резервних пешадијских официра у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запослио се у Београду, као адвокатски приправник и постао председник Удружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Београд. Руководио је рејонским комитетом Центар, радио међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постао је члан партијског Повереништва за београдски округ.
[[Датотека:Ulica Đure Strugara u Beogradu.JPG|лево|мини|300п|Спомен табла у бившој улици Ђуре Стругара у [[Београд]]у]]
Ред 31:
Од [[1. јул]]а до [[13. август]]а [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник Седме чете Петнаестог пешадијског пука „[[Стеван Синђелић]]“. A децембра исте године је добио чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе радио је са радницима фабрика „[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]“, „[[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икаруса]]“ и штофаре [[Влада Илић|Владе Илића]]. У демонстрацијама [[14. децембар|14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] су предводили групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године био је делегат београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.
У мартовским данима [[1941]]. године био је један од организатора и предводника демонстрација. Активно је учествовао у уприпремама саветовања Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржаног [[29. март]]а на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]]. Одмах [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] и [[Априлски рат|напада на Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, отишао је у [[Црна Гора|Црну Гору]], али се крајем месеца вратио у Београд. Као члан МК КПЈ за Београд био је један од организатора [[Београд у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Београду]]. Учествовао је у формирању оружаних група, руководио акцијама прикупљања оружја и санитетског материјала, пребацивања људи у [[Космајски партизански одред]] и др. Јуна [[1941]]. године учествовао је у раду седнице ПК КПЈ за Србију. Од јуна је одржавао везу са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], од кога је добија податке о ухапшеним члановима КПЈ и припремама полицијских рација.
Учествовао је у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] организације [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Био је један од организатора [[спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|акције спасавања]] члана [[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]] из затворске болнице у Видинској улици. Септембра [[1941]]. године преузео је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Приликом одласка на састанак са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка, [[22. септембар|22. септембра]] [[1941]]. године, упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али ништа није рекао, чак ни своје име, због чега је убрзо стрељан.
Ред 45:
{{Народни хероји-Београд}}
{{Народни хероји-Цетиње}}
{{DEFAULTSORT:Стругар, Ђуро}}
[[Категорија:Рођени 1912.]]
[[Категорија:Умрли 1941.]]
| |||