Сергеј Корољов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum rodjenja |
Сређивање, replaced: | држава_рођења =<br /> → | држава_рођења = using AWB |
||
Ред 6:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1907|1|12}}
| место_рођења = [[Житомир (град)|Житомир]], [[Волињска губернија]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1966|1|14|1907|1|12}}
| место_смрти = [[Москва]]
Ред 37:
Рођен је [[12. јануар]]а [[1907]]. године у [[Житомир (град)|Житомиру]]. Његов отац Павел, је био [[Руси|Рус]], а мајка Марија [[Украјинци|Украјинка]]. Родитељи су му се развели када је имао свега три године. Он је тада наставио да живи са мајком, која се преудала. Пошто је његов очух Григориј, био електроинжињер, то је имало утицаја на Сергеја да заволи науку.
За време школовања је заволео математику, а посебно се интересовао за [[ваздухопловство|авијацију]]. После завршетка грађевинске школе, уписао се на Политхнички институт у [[Кијев]]у. За време школовања, радио је многе послове и становао је код ујака Јурија. Студије је наставио у [[Москва|Москви]] на Вишој техничкој школи, где му је ментор био [[Андреј Тупољев]], каснији пионир ваздухопловног дизајна Совјетског Савеза. После дипломирања запослио се у дизајнерском уреду „ОПО-4“, где је почео самостално радити на конструкцији летелица.
[[Датотека:Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg|мини|left|110px|Сергеј Корољов 1938. године у униформи [[комдив]]а]]
Године [[1938]], за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Велика чистка|Велике чистке]], тројица његових сарадника, су га пријавили [[НКВД]]-у да је намерно успоравао истраживачки рад, због чега је осуђен на десетогодишњи затвор. Најпре се налазио у злогласном гулагу „Колима“ у [[Сибир]]у, где је провео пет месеци, а потом је био пребачен у затвор у Москви, где су се већином налазили интелектуалци. Пошто се у истом затвору налазио и Андреј Тупољев, наставили су рад на дизајнирању авиона. Учествовао је у изради бомбардера „[[Тупољев Ту-2|Тупољева Ту-2]]“ и „[[Петљаков Пе-2|Петљакова Пе-2]]“.
Године [[1942]]. премештен је у други затвор, где је заједно са [[Валентин Глушко|Валентином Глушком]], радио на ракетним моторима. Коначно је ослобођен из затвор [[27. јун]]а [[1944]]. године, заједно са другим научницима, међу којима су били Тупољев, Глушко и други. Потпуну рехабилитацију, доживао је тек [[1957]]. године.
=== Развој ракета ===
Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током 1945. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[V-2|В-2]]“. Пошто је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а 1946. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.
[[Датотека:GPN-2002-000184.png|мини|125px|Р-7 породица ракета]]
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик-1|Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] 1957. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].
Следећи велики успех Корољова и његових сарадника било је лансирање првог човека у [[свемир]]. Након одобрења Владе, модификована [[Р-7 Семјорка|ракета Р-7]] (под именом „[[Восток-1|Восток 1]]“) је [[12. април]]а [[1961]]. године понела [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]] у земљину орбиту. Гагарин се вратио на [[Земља|Земљу]] падобраном након што је искочио из капсуле на висини од 7 километара. Следели су други летови из програма „[[Восток]]“, а [[1963]]. године је у свемир полетела и прва жена - [[Валентина Терешкова|Валентина Терјешкова]].
Због одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] да се индетитет управника свемирског програма чува као државна тајна, Серегеј Корољов је дуги низ година остао непознат широј јавности. Астронаути и други сарадници су га познавали као „СП“ (Сергеј Павлович) или као главног дизајнера.
Умро је после краће и тешке болести, [[14. јануар]]а [[1966]]. године у [[Москва|Москви]]. Иако је у време смрти, био потпуно непознат широј јавности, сахрањен је уз највеће државне почасти - као [[херој Совјетског Савеза]] у [[Кремаљска некропола|Кремаљској некрополи]].
| |||