Александар Бакочевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
м Рекатегоризација using AWB |
||
Ред 25:
{{!}}}
}}
'''Александар Бакочевић''' ([[Ужице]], [[8. новембар]] [[1928]] — [[Београд]], [[13. јануар]] [[2007]]), друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] и [[Република Србија (1990—2006)|Републике Србије]]. Налазио се на функцијама председника [[градоначелник Београда|Скупштине града Београда]] и [[Председник Народне скупштине Републике Србије|председника Скупштине Републике Србије]].
== Биографија ==
Рођен је [[8. новембар|8. новембра]] [[1928]]. године у [[Ужице|Ужицу]]. Његов отац Радован је био учитељ, а мајка Спасенија домаћица. Године 1948. је завршио [[Ужичка гимназија|Ужичку гимназију]], а потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], где је дипломирао [[1957]]. године.
У чланство [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је 1948. године. Као омладински партијски руководилац, посебно се ангажовао на пољу културе, чему је и касније посветио велики део своје активности. Најпре је радио као секретар рејонског комитета, а потом је био члан Градског комитета КПС за Београд и члан Председништва Централног комитета Народне омладине Србије, од 1950. до 1958. године. Био је председник Омладинског културно-уметничког друштва „[[Иво Лола Рибар]]“, секретар Културно-просветне заједнице СР Србије од [[1958]]. до [[1962]]. и управник [[Позориште на Теразијама|Савременог позоришта на Теразијама]], од 1962. године.
Потом се посветио политичким функцијама - био је Председник Комисије за идејни и политички рад Социјалистичког савеза радног народа Србије, од 1963. до 1967. године, председник Градске конференције ССРН Београда, од 1967. до 1969. године. У периоду од 1964. до 1968. године је био потпредседник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа СР Србије]], задужен за културу и образовање. Вршећи ову функцију, посебно се залагао за оживљавање српске културне и духовне традиције.
Био је генерални директор Новинске агенције „[[Танјуг|ТАНЈУГ]]“, председник Југословенске лиге за мир, од 1974. до 1978. године, главни и одговорни листа „[[Политика (новине)|Политика]]“ и генерални директор Новинско-издавачког предузећа „Политика“ , од 1978. до 1980. године. председник Савета часописа међународна политика, од [[1980]]. до [[1984]]. године. Од [[1986]]. до [[1990]]. године био је [[Списак градоначелника Београда|председник Скупштине града Београда]], када је главни град добио савременији изглед (''реконструисана је и [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилова улица]] и обновљено [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]]''). Године 1989. изабран је за члана [[Председништво СР Србије|Председништва СР Србије]].
За посланика у [[Скупштина СР Србије|Скупштини СР Србије]], био је биран од 1969. године, а члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] био је од Петог конгреса, 1965. године.
Године 1990, после распада Савеза комуниста, прикључио се тада основаној [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичкој партији Србије]] (СПС). Исте године на [[Избори за народне посланике Републике Србије 1990.|првим парламентарним изборима]] изабран је за народног посланика. Јуна 1991. године заменио је [[Слободан Унковић|Слободана Унковића]] на функцији [[Народна скупштина Републике Србије|председника Скупштине Србије]]. На тој функцији остао је јануара 1993. године, када су одржани нови парламентарни избори. Био је председавајући делегације Скупштине Србије у [[Скупштина СФРЈ|Скупштини СФРЈ]] и [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Скупштини СРЈ]], током 1991. и 1992. године. Током [[1994]]. године био је судија Уставног суда Југославије.
Председник [[Олимпијски комитет Србије|Олимпијског комитета Југославије]], био је до 1989. до 1996. године и у том својству је предводио [[Југославија на олимпијским играма|југословенску делегацију]] на [[Летње олимпијске игре 1996.|Олимпијским играма у Атланти]] [[1996]]. године.
Године 1996. се политички разишао са [[Слободан Милошевић|Слободаном Милошевићем]] и повукао из политичког живота. За време [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања Југославије]], 1999. године био је ангажован у Генералштабу [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и унапређен је у чин [[генерал-мајор]]а.
Аутор је већег броја радова из области политичког система и културе, а објавио је књиге - „Путеви културе“, „Ослободилачка борба народа“ и „Међународни положај Југославије“.
Био је ожењен познатом оперском певачицом [[Радмила Бакочевић|Радмилом Бакочевић]], са којом је имао ћерку Маргарету.
Умро је [[13. јануар]]а [[2007]]. године у [[Београд]]у.
Добитник је [[Вукова награда|Вукове награде]] и [[Златни беочуг|Златног беочуга]] града Београда, а одликован је и [[Орден Републике|Орденом републике са златним венцем]] и [[Орден рада|Орденом рада са црвеном заставом]].
Ред 69:
{{DEFAULTSORT:Бакочевић, Александар}}
[[Категорија:Рођени 1928.]]
[[Категорија:Умрли 2007.]]
[[Категорија:Ужичани]]
[[Категорија:
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Градоначелници Београда]]
| |||