Бранко Ђоновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Сређивање и рекатегоризација using AWB |
||
Ред 18:
== Биографија ==
Рођен је [[25. август]]а [[1916]]. године у селу [[Томићи (Бар)|Томићи]], код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Веома рано је остао без родитеља, па је извесно време живео код рођака, сиромашних сељака. Његова старија сестра Љубица, радила је на туђим имањима и по кућама. После завршене основне школе, у родном селу, радио је као водоноша на изградњи путева у Црмници.
На препоруку једног даљег рођака из главне штампарије у [[Београд]]у, пошао је [[17. новембар|17. новембра]] [[1933]]. године као питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] у Београд да се школује. После четвртог разреда гимназије пошао је на графички занат и постао је машиниста. Као добар познавалац посла и перспективан радник, [[1937]]. године послат је на специјализацију у [[Немачка|Немачку]].
Кад је, јуна [[1941]]. године организована нова штампарија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], Ђоновић је, по одобрењу партије, набавио штампарску машину и аутомобилом је пребацио из [[Земун]]а у Београд, на Бањички венац, где се завршавао рад на згради у којој је требало сместити штампарију. Када му је [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]] понудио да ради у штампарији, Бранко је прихватио и предложио да с њим ради и словослагач [[Слободан Јовић]]. Нешто касније, на рад у штампарију су дошле и две другарице, а повремено је долазио и [[Ђорђе Андрејевић Кун]].
[[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|Илегална штампарија на Бањиком венцу]] је била у посебним везама с ЦК КПЈ и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом НОВ и ПОЈ]]. Њени чланови су морали да раде најодговорније и најризичније послове. Зграду су напуштали само кад су износили ствари, набављали материјал за рад и због одржавања веза с руководством.
У тајном скровишту зграде, Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су сами монтирали машине. Поред штампарске машине и потребног материјала, у складишту је био и радио-апарта, оружје и друго. Радило се изузетно брзо и пожртвовано. Цели систем доношења, одношења и предаје материјала, као и процес штампања, били су организовани по свим начелима илегалног рада [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и изванредно технички вођени.
Ред 32:
Штампарија је радила од [[1. август]]а 1941. до [[31. август]]а [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК КПЈ од [[7. новембар|7. новембра]] 1942; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембар|7. септембра]] 1942, марта и [[1. мај]]а 1943. године; проглас ЦК СКОЈ-а од 7. новембра 1942; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Владимир Лењин|Лењинизма]]“, „Класа пролетеријата и партија пролетеријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.
Престала је да ради када су [[Трећи рајх|Немци]], 31. августа 1943. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту.
Крајем октобра 1943. године Бранко и Слободан су из привременог склоништа, у коме је био после напуштања штампарије, дошли у Крајинску улицу број 24, где је на још почетку окупације било припремљено склониште за потребе штампарије. Крајем године, нова штампарија је почела да ради, и радила је до [[29. јул]]а [[1944]]. године. Њен рад је такође значајан за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], нарочито у Београду и [[Србија|Србији]].
Ред 45:
{{Народни хероји-Београд}}
{{Народни хероји-Црногорско приморје}}
{{DEFAULTSORT:Ђоновић, Бранко}}
[[Категорија:Рођени 1916.]]
[[Категорија:Умрли 1944.]]
[[Категорија:Барани]]
[[Категорија:Српски графичари]]
[[Категорија:
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Народни хероји - Ђ]]
| |||