Али Шариати — разлика између измена

Шариати је развио идеју социјалних, културних и историјских непредвидивости верског знања у социологији. Шариати је веровао у земаљску религију и у друштвени контекст у коме се тумачи значење друштва. Такође је наглашавао да религију разуме историјски јер је [[социологија|социолог]]. Као што је сам рекао, бавио се историјским и друштвеним јединством (''тавхид''), а не истином узвишене књиге [[Куран]]а, или [[Мухамед]]ом или [[Алија|Алијом]].<ref>{{cite book|last1=Ghamari-Tabrizi|first1=Behrooz|last2=Soroush|first2=Abdolkarim|title=The Oxford Handbook of Islam and Politics, Edited by John L. Esposito and Emad El-Din Shahin|year=2013.}}</ref>

Потпуно супротно од [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]]а и његове филозофије историје, Шариати је веровао да није тачно да је цивилизован човек мање свестан од данашњих људи, али да постоји разлика међу њима. Цивилизован човек је могао да говори о себи више него Свемир и нови људи који су заузети стварношћу и Свемиром у којем нема места за њих и за мистицизам и религију. Наравно, он зна за кретање душе у Хегеловој филозофији и историји као у једном смислу тачне.<ref>{{cite web|last1=Rasekhi|first1=Ahmad|title=Shariati and the hegel's philosophy of history|url=http://www.noormags.ir/view/fa/articlepage/16475/%d8%b4%d8%b1%db%8c%d8%b9%d8%aa%db%8c-%d9%88-%d9%81%d9%84%d8%b3%d9%81%d9%87-%d8%aa%d8%a7%d8%b1%db%8c%d8%ae-%d9%87%da%af%d9%84?q=%D9%87%D8%A8%D9%88%D8%B7%20%D8%B4%D8%B1%DB%8C%D8%B9%D8%AA%DB%8C&score=120.44966&rownumber=1|publisher=Keyhan Farhangi}}</ref>