Википедија

Хан Пијесак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Знамените личности: Тошо Борковић
м сређивање using AWB
Ред 21:
Хан Пијесак је окружен висовима: Великим Жепом 1.537-{m}-, [[Јаворник (планина)|Јаворником]] 1.219-{m}-, Студеном Гором 1.149-{m}- и Трешњевцем 1.245-{m}-. Овакав географски положај условио је здраву планинску климу. Сам Хан-Пијесак је на надморској висини од 1.100-{m}- што га чини градом (насељем) са највећом надморском висином у РС. Бујне четинарске и листопадне шуме допринијеле су да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања, јер по количини озона заузима једно од најзначајних мјеста у Европи.
Општина Хан-Пијсак налази се на магистралном путу који га повезује са центрима у [[Република Српска|Републици Српској]], Федерацији БиХ и шире.
Хан-Пијесак заузима површину од 320 -{km²<sup>2</sup>}-. Има 25 насеља и 6.346 становника према попису из 1991. године. Тренутно је број становника нешто мањи од наведеног, али када се заврши процес повратка, који је веома интензивиран достићи ће ниво утврђен наведеним пописом.
Општина Хан-Пијесак спада у брдско-планинска подручја са преко 1.000 метара надморске висине. Села су мала, расута између планина [[Јавор (Босна и Херцеговина)|Јавора]], [[Деветак (планина)|Деветака]] и [[Жеп]]а и врло су ријетко насељена. Ова општина по величини и броју становника спада у мале општине са 19,8 становника по једном -{km}-²<sup>2</sup>.
 
Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне масе. Климатске одлике условљене су како великом надморском висином тако и географском ширином и континенталношћу. Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5&nbsp;°C и фебруар -3,7&nbsp;°C, а најтоплији мјесец је јул са 15,7&nbsp;°C. [[Средња годишња температура]] веома је ниска и износи 6,5&nbsp;°C. Што се тиче падавина зимски мјесеци су сиромашнији од љетних. Средња годишња количина падавина на подручју Хан-Пијеска износи око 1.085-1.433mm³<sup>3</sup>/m²<sup>2</sup>. Од укупног броја дана са падавинама 30% отпада на [[снијег|сњежне падавине]] a [[снијег]] се задржава преко 120 дана у години. Број вјетровитих дана преовладава над данима без вјетра. Најзаступљенији су сјеверац и јужни [[ветар|вјетар]]. Најјачи вјетрови су у фебруару и у априлу, а вјетровитост у великој мјери умањује влажност ваздуха.
Средња годишња облачност је 5.9 десетина, најоблачнији мјесец је [[децембар]] са 7.4 десетина.
Гледано у цјелини клима је субпланинска, одликује се дугим и сњежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима. Карактеристично је да је [[јесен]] топлија од прољећа.
Ред 30:
{{Клима_града
|Град_генитив=Хан Пијесак
|Извор=Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор -— вријеме -— људи : монографија. Хан Пијесак., pp. 21-22
| Јан_а_макс=10 | Јан_а_мин=-23
| Феб_а_макс=15 | Феб_а_мин=-26
Ред 52:
=== Период турске владавине ===
Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у [[Херцеговина|Херцеговину]] и [[Црна Гора|Црну Гору]], „Послије косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"{{sfn|Филиповић|2000|p=94}}. Док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у Турским списима подпадало под „Нахија Павловића“ или „Земља Павловића“.
[[Романија]] и шире подручје су познати као колијевка [[Хајдуци|хајдучије]]. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у 15. вијеку, а хајдучија се развила средином 17. и одржала се све до краја 19. вијека. Преко Романије су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Положај Хан Пијеска био је идеалан за овај вид борбе, те су задње хајдучке чете у источној Босни управо биле из Хан Пијеска.{{sfn|Крсмановић; Сокановић; Косорић|2011|63, 64}}
 
На старом караванском путу путу од [[Сарајево|Сарајева]] који је водио преко [[Романија|Романије]] било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан-Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље.
[[Евлија Челебија]] [[1664]]. године на путу од Сарајева према [[Зворник]]у помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља(Хан-Пијесак, Хан-Поглед, Хан-Мачковац, Хан-Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан-Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином [[Дрина|Дрине]], други крај ове раскрснице водио је ка [[Власеница|Власеници]] и Зворнику, а трећи је водио према [[Соколац|Сокоцу]], и преко Романије ка Сарајеву. Хан-Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирча, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.
 
Према вјеровању Хан-Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора градитеља хана -— да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека.
 
=== Аустроугарска окупација ===
Ред 72:
 
[[Датотека:Милан Стојадиновић Хан Пијесак.png|мини|десно|250п|[[Милан Стојадиновић]] са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године]]
Тада је саграђена и [[црква]] којој је кумова краљ Александар лично. Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика [[Јанко Вукотић|сердара Јанка Вукотића]].<ref>http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=28339 Беатовић, В. (2012). Двор Карађорђевића у Хан Пијеску. Фронтал</ref> Краљу је додјељено и ловиште од 24 хектара. Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике. У дворцу су Карађорђевићи проводио вријеме, обављали државничке послове и одмарли се.{{sfn|Крсмановић; Сокановић; Косорић|2011|46,47}}
 
У Хан Пијеску је потписан и [[Видовдански устав|Видовдански Устав]]. Краљ је у резиденцији примио у посјету и [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је угошћен и премијер Турске [[Мустафа Исмет Инени]], априла 1937. године.<ref>Време, Београд, 19. април 1937</ref> Одржаване су сједнице владе. До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.<ref>Време, Београд, 27. август 1936</ref>
Ред 82:
Дрвнопрерађивачки капацитети су у оквиру АД „Планинско"Хан-Пијесак, гдје се врши примарна и финална прерада дрвета, а у његовомм саставу су још и Транспорт и Угоститељство.
 
ШГ „Височник“ Хан-Пијесак је у саставу јавног предузећа шумарства „Српске шуме“ Републике Српске-Соколац. Ово шумско газдинство располаже комплексом од 20.000 хектара високоекономске шуме. Годишњи сјечиви етат овог правног субјекта је 110.000-{m³<sup>3</sup>}- чамовог и буковог дрвног сортимента.
 
У оквиру шумског газдинства „Височник“ Хан-Пијесак егзистира и РЈ „Лов и риболов“. Нарочито се посвећује пажња овој привредној грани јер постоје идеални услови да се на површини од 32.450 хектара успјешно газдује са богатим фондом дивљачи. У ловишту се налазе:
Ред 117:
Средња школа у Хан-Пијеску почела је са радом 1964. године као гимназија „Светозар Косорић“. Данас у школи постоје гимназија, шумарска и саобраћајна школа.
 
[[Народна библиотека "Бранко Чучак" у Хан Пијеску|Народна библиотека]] у Хан-Пијеску основана је 1923. године, руководилац библиотеке био је прота Љубомир Јакшић. Свој развојни пут наставила је од 1950. године. Више пута је новчано награђивана као најбоља библиотека сарајевског среза, а предани рад библиотекара Гроздана Георгијевског, добитника награде најбољи библиотекар 1961. године, носиоца Медаље заслуга за народ 1962. године, Анђе Симић, Сузане Голић и Станоја Голића, који су се несебично залагали у раду библиотеке био је препознат. Баштини традицију Народне читаонице и књижнице, Општенародне библиотеке и Народног универзитета. Библиотека има веома занимљиву прошлост, и одиграла је значајну улогу у образовању, васпитању и културном животу свих њених корисника и шире друштвене заједнице. Библиотека, од 2010. године носи име истакнутог књижевника [[Бранко Чучак|Бранка Чучка]].<ref>[http://brankocucak.org/index.php/o-nama Јавна установа Народна библиотека "Бранко Чучак" Хан Пијесак -— О нама]</ref>
 
Сваког марта у Хан Пијеску одржавају се [[Чучкови књижевни сусрети]], које организује библиотека под покровитељством [[Министарство просвјете и културе Републике Српске|Министарства просвјете и културе Републике Српске]] и [[општина Хан Пијесак]].<ref>[http://brankocucak.org/index.php/o-manifestaciji Јавна установа Народна библиотека "Бранко Чучак" Хан Пијесак -— О манифестацији]</ref>
 
Центар за културу и спорт „Поглед“ Хан-Пијесак основан је априла мјесеца 2001. године. Центар располаже са два објекта изузетне вриједности- кино двораном прилагођеном потребама мале сцене, капацитета 250 мјеста и спортском двораном прилагођеном за такмичења у малим спортовима.
Ред 136:
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Хан Пијесак је имала 6.348 становника, распоређених у 26 насељених места.
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
Ред 191:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Крсмановић; Сокановић; Косорић|first=Јово;Саво;Мирко|title=Хан Пијесак : простор -— вријеме -— људи : монографија|year=2011|publisher=Хан Пијесак|isbn=978-86-914787-0-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Филиповић|first=Миленко С.|title=Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа|authorlink=Миленко С. Филиповић|year=2000|publisher=Херес}}
 
Ред 198:
{{Commonscat|Han Pijesak}}
* [http://www.hanpijesak.net Званична страница општине Хан Пијесак] {{ср}}
* Књига: „Национални састав становништва -— Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
 
{{Општина Хан Пијесак}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хан_Пијесак”