Отворите главни мени

Промене

2 бајта уклоњена ,  пре 2 године
м
сређивање using AWB
| гдуж = 17.0
}}
'''Ливно''' (Лијевно) је [[градско насеље]] и сједиште [[Град Ливно|истоименог града]] у југозападном дијелу [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Има око 10.000 становника у граду, односно 40.000 у граду. Најзначајније је мјесто кантона 10, чије је културно и привредно средиште.
 
Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Ливну је пописано 9.045 лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.]</ref>
 
== Географија ==
Од првог римског похода на [[Делмати|Делмате]] 156. п. н. е. до поменутог илирско-панонског устанка на овим просторима беснили су бројни ратови у којима су староседеоци Делмати невиђеном ратоборношћу пружали отпор и наносили огромне губитке римским [[Римска легија|легијама]]. У великом устанку 6—9. године, који је потресао римску државу, илирски народи [[Бреуци]], [[Деситијати]] и [[Делмати]], под вођством Батона Бреука и Батона Деситијата побунили су се због регрутовања Илира за рат у [[Германија|Германији]]. У устанку је учествовало 800.000 људи, од тога 200.000 пешака и 9000 коњаника. Светоније, биограф римског царства, вели: „То је био најтежи рат што су га Римљани водили након оних против [[Античка Картагина|Картагине]]". У крви и огњу угушен је отпор поносних [[Илири|Илира]]. Градина на Теберу и Касалов градац дочекали су ова римска освајања као саставни дио јединственог далматског обрамбеног градинског система Ливањског поља.
 
Након потпуног покоравања Делмата, по којима је добила назив римска провинција [[Далмација]] јер су посљедњи покорени, започиње дуготрајни процес [[Романизација (културна)|романизације]]. Типичан примјер римског култног синкретизма је заветни рељеф [[бог]]а Либера - Диониса нађен на простору илирско-римског насеља у данашњим Вашаровинама.
 
=== Долазак Словена ===
Страначка активност у граду је у овом периоду веома интензивна, и у Ливну постоје огранци махом свих важнијих политичких [[странке|странака]], које су тада деловале у Краљевини Југославији. Културни живот у граду је разнолик и интензиван, и одвија се у склопу националних друштава [[Хрвати|Хрвата]], [[Муслимани|Муслимана]] и [[Срби|Срба]]. Хроничари биљеже да се у муслиманским културним друштвима „Слога“ (1918) и „Мерхамет“ (1929) с посебном бригом неговала [[драма]], [[фолклор]] и [[севдалинка]], српско друштво „Сундечић“ (1907) имало је мешовити [[југословенски народни покрет Збор|збор]] и тамбурашки [[оркестар]], а Јово Бокић држао је и први [[биоскоп]] у граду, у ком је по први пут 1939. приказан совјетски [[филм]] „Мињин и Пожарски“. 1896. формирано је и Хрватско глазбено и пјевачко друштво „Динара“, у склопу којег породица [[Џаја]] утире пут значајној и вривредној музичкој традицији у Ливну.
 
Након слома парламентарне [[демократија|демократије]] и завођења краљевске [[диктатура|диктатуре]] [[1929]]. дошло је до нових административно-политичких промјена. Југославија је подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]], а Ливно је припало [[Приморска бановина|Приморској бановини]] са седиштем у [[Сплит]]у. Уговором Цветковић - Мачек долази до оснивања [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] [[1939]]., у којој се налази и Ливно.
 
Долазак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ливно дочекује у саставу марионетске фашистичке творевине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. На ширем простору Ливна не воде се неке значајније борбе, нити офанзиве, изузимајући бомбардовање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на Духове [[1944]]. На обронцима [[Цинцар]]а и [[Шатор]]а налазе се партизанске [[бригада|бригаде]], којима се током рата прикључује и велики број избјеглог српског становниства из града и околице, а партизанске учитељице раде и на првом буквару на слободној територији Југославије. Целокупно мушко становништво села Поточана код Ливна убијено је [[1941]]. године од стране [[усташа]].<ref>Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 723.</ref> У околици Ливна млади је партизански поета [[Иван Горан Ковачић]] довршио своју поему „[[Јама]]“, својеврстан крик против свирепости рата. 10. октобра 1944. град је коначно дио велике слободне територије, која се простире већим дијелом тадашње [[Европа|Европе]]. Овај се датум у Ливну дуги низ година обележавао као Дан ослобођења, а његово је име носила и друга основна школа у граду.
По посљедњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, Град Ливно је имао 40.600 становника, распоређених у 59 насељених места.
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
* Укупно: '''32.454'''
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />
 
== Град Ливно, [[1991]]. ==
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />
* [[Жировић]]
|}
 
 
Послије потписивања Дејтонског споразума, Град Ливно у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.