Ливно — разлика између измена

| гдуж = 17.0

}}

 

 

== Географија ==

Од првог римског похода на [[Делмати|Делмате]] 156. п. н. е. до поменутог илирско-панонског устанка на овим просторима беснили су бројни ратови у којима су староседеоци Делмати невиђеном ратоборношћу пружали отпор и наносили огромне губитке римским [[Римска легија|легијама]]. У великом устанку 6—9. године, који је потресао римску државу, илирски народи [[Бреуци]], [[Деситијати]] и [[Делмати]], под вођством Батона Бреука и Батона Деситијата побунили су се због регрутовања Илира за рат у [[Германија|Германији]]. У устанку је учествовало 800.000 људи, од тога 200.000 пешака и 9000 коњаника. Светоније, биограф римског царства, вели: „То је био најтежи рат што су га Римљани водили након оних против [[Античка Картагина|Картагине]]". У крви и огњу угушен је отпор поносних [[Илири|Илира]]. Градина на Теберу и Касалов градац дочекали су ова римска освајања као саставни дио јединственог далматског обрамбеног градинског система Ливањског поља.

 

 

=== Долазак Словена ===

Страначка активност у граду је у овом периоду веома интензивна, и у Ливну постоје огранци махом свих важнијих политичких [[странке|странака]], које су тада деловале у Краљевини Југославији. Културни живот у граду је разнолик и интензиван, и одвија се у склопу националних друштава [[Хрвати|Хрвата]], [[Муслимани|Муслимана]] и [[Срби|Срба]]. Хроничари биљеже да се у муслиманским културним друштвима „Слога“ (1918) и „Мерхамет“ (1929) с посебном бригом неговала [[драма]], [[фолклор]] и [[севдалинка]], српско друштво „Сундечић“ (1907) имало је мешовити [[југословенски народни покрет Збор|збор]] и тамбурашки [[оркестар]], а Јово Бокић држао је и први [[биоскоп]] у граду, у ком је по први пут 1939. приказан совјетски [[филм]] „Мињин и Пожарски“. 1896. формирано је и Хрватско глазбено и пјевачко друштво „Динара“, у склопу којег породица [[Џаја]] утире пут значајној и вривредној музичкој традицији у Ливну.

 

 

Долазак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ливно дочекује у саставу марионетске фашистичке творевине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. На ширем простору Ливна не воде се неке значајније борбе, нити офанзиве, изузимајући бомбардовање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на Духове [[1944]]. На обронцима [[Цинцар]]а и [[Шатор]]а налазе се партизанске [[бригада|бригаде]], којима се током рата прикључује и велики број избјеглог српског становниства из града и околице, а партизанске учитељице раде и на првом буквару на слободној територији Југославије. Целокупно мушко становништво села Поточана код Ливна убијено је [[1941]]. године од стране [[усташа]].<ref>Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 723.</ref> У околици Ливна млади је партизански поета [[Иван Горан Ковачић]] довршио своју поему „[[Јама]]“, својеврстан крик против свирепости рата. 10. октобра 1944. град је коначно дио велике слободне територије, која се простире већим дијелом тадашње [[Европа|Европе]]. Овај се датум у Ливну дуги низ година обележавао као Дан ослобођења, а његово је име носила и друга основна школа у граду.

По посљедњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, Град Ливно је имао 40.600 становника, распоређених у 59 насељених места.

 

|- style="background:#dfd;"

|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>

* Укупно: '''32.454'''

 

|- style="background:#dfd;"

|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />

 

== Град Ливно, [[1991]]. ==

|- style="background:#dfd;"

|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />

* [[Жировић]]

|}

 

Послије потписивања Дејтонског споразума, Град Ливно у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.