Абдулмеџид II — разлика између измена

'''Абдулмеџид II''' ({{јез-|}}; 29. мај 1868- 23. август 1944.) био је последњи [[калиф]] из династије [[Османлије|Османлија]] и тридесет и седми поглавар османске династије у периоду од 1922. до 1924. године.

Према обичајима, он није могао да буде у палати све док не напуни 40 година. Када је [[Мехмед VI]], његов брат од стрица, 4. јула 1918. постао султан, Абдулмеџид је постао престолонаследник. Свргавањем са престола Мехмеда VI, 1. новембра 1922. султанат је укинут. Но, 18. новембра 1922. Абдулмеџид је изабран за [[Калиф|калифакалиф]]а од стране турског националног већа у [[Анкара|Анкари]]. Успостављен је за калифа 24. новембра 1922. у [[Истанбул]]у.

Трећег марта 1924. године, 6 месеци након успостављања републике, [[Калифат|османски калифат]] је укинут, а династија Османлија протерана из земље. Одузета им је сва имовина и забрањен им је улазак у земљу.

Важио је за једном од најзначајнијих сликара позног периода османске уметности.

Његове слике харема приказују модерна музичка окупљања, а портрет његове жене Шехсувар инспирисан је [[Фауст|Гетеовим Фаустом]]. Његова дела су 1918. била изложена у Бечу на изложби османских сликара. Његов аутопортрет може се видети у музеју модерне уметности у Истанбулу.

Абдулмеџид је био страствени сакупљач лептира. То је била активност којом се бавио последњих 20 година живота.

Преминуо је 23. августа 1944. у Паризу. Његова смрт десила се у време ослобођења Париза [[Трећи рајх|немачке]] окупације. Сахрањен је у [[Медина|Медини]], [[Саудијска Арабија]].