Опатија (град) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ujednacavanje
м сређивање using AWB
Ред 37:
 
== Историја ==
Насеље је, након изградње опатије, почело да се шири око манастира и да се назива Опатија. Још 1840. године поред црквице налазило се око 35 кућа са око 300 становника. Иако природни услови нису били најповољнији за подизање сталног обалског насеља, железничка веза [[Беч]]а са [[Трст]]ом (1857) и [[Ријека (град)|Ријеком]] (1873) омогућила је главном граду Аустрије да добије приморско зимовалиште. С обзиром на климатске погодности Опатије и привлачност њене околине, многи представници аустријске аристократије заинтересовали су се за подизање [[Вила (грађевина)|вила]] у Опатији. Пре тога ријечки патрициј [[Скарпа]] подигао је вилу Анђолину (1844) у бујном природном парку медитеранске вегетације Опатије, који је привлачио многе излетнике. Скарпа је проредио густу шуму и засадио егзотична стабла [[Секвоја|секвоје]], [[Чемпрес|чемпресачемпрес]]а, [[магнолија]], [[пинија]], [[Кедар|кедрова]] итд. Иницијативом Управе јужне железнице Опатија је почела да се уређује као ''зимски Беч''. Управа је откупила вилу Анђолино, изградила велики хотел, па је Опатија постала морско климатско одмаралиште и лечилиште. Касније су подигнути и други хотели, па је насеље изграђивано као туристичко место. Око зграда и на трговима засађено је различито украсно биље.
 
Године 1889. Опатија је проглашена лечилиштем. Пре тога је у њој настала рибарска колонија, коју су чинили становници суседних, виших насеља. Они су се спуштали и настањивали ново приморско насеље, па је Опатија 1880. године имала око 360 становника. Упоредо са изградњом насеља уређена је и обала, поред које води пут ''дуж мора''. Хотели и летњиковци искористили су суседне обале за купатила и спортска пристаништа. Градско купатило има средишњи положај. Опатијска лука састоји се од гата и засићеног басена.<ref name="опатија"/>
Ред 47:
=== Клима ===
[[Датотека:Slatina Opatija.jpg|300px|мини|лево|Купалиште Слатина]]
Море и угодно поднебље две су главне природне компоненте које су подстакле туризам у Опатији. Средња јануарска температура од 4,7&nbsp;°C и стално зелена околина насеља чине Опатију одличним зимовалиштем. Планина Учка задржава влагу и облаке, које доносе западни ветрови, па је у Опатији количина падавина мања, а осунчавање веће него у суседној Ријеци. Средња годишња температура у Опатији износи 13,3&nbsp;°C (у априлу 11,9&nbsp;°C, јулу 22,2&nbsp;°C, октобру 13,8&nbsp;°C). Опатија добија годишње 1.800 милиметара кише. Она има 103 дана годишње са кишом и 23 дана годишње са олујом, 3,7 снежних дана, али и раздобља са снегом тек сваке пете године. Од марта до октобра Опатија има 1.453 часа са сунцем и просечно 143 ведра и 98 облачних дана. Зими најчешће дува бура, али је она у Опатији осетно слабија него у правцу Ријека - [[Кантрида]]. Опатија је од ветрова заштићена планином Учком и острвима [[Црес]]ом и [[Крк (острво)|Крком]].<ref name="опатија"/>
 
Море је пред Опатијом просечно 263 дана у години мирно, а 102 дана узбуркано. Температура морске воде у јануару износи 7,3&nbsp;°C, априлу 13,3&nbsp;°C, јулу 26,5&nbsp;°C и октобру 16,1&nbsp;°C. Салинитет морске воде код Опатије износи 27,8 промила.<ref name="опатија"/>