Ратково — разлика између измена

'''Ратково''' ({{јез-мађ|Paripás}}, {{Јез-нем|Parabutsch}}) је насеље у [[општина Оџаци|општини Оџаци]] у [[Западнобачки управни округ|Западнобачком округу]] у [[Србија|Србији]].

Ратково се први пут помиње под [[немачки језик|немачким]] именом Paraput. Насеље се на [[мађарски језик|мађарском]] зове Paripás или Parabuty, а на немачком Parabutsch. У неким земљишњим књигама су се могу наћи и називи Дубрава и Gutacker.<ref>Борис Масић, Chronik der Besiedlung von Parabutsch стр. 1.</ref>

Ратково се налази на [[северозапад]]ном делу [[Војводина|Војводине]], односно [[Србија|Србије]], 110 &nbsp;km северозападно од главног града [[Београд]]а.<ref>Јосип Плеша, Општина Оџаци, Нови Сад 1976 pp. 115.</ref>

Ратково се налази у равници највиша тачка у његовом кругу износи 97 метара. Ратково заузима површину од 51.6 km2 и густина насељености износи 66/km2 . Најближи већи град су [[Оџаци]], 8,2 &nbsp;km северозападно од Раткова.<ref>Др Владимир Стојановић, Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Нови Сад 2007 pp. 19.</ref>

Клима у Раткову је [[Умерена клима|умерена]]. Просечна температура је 12&nbsp;°C. Најтоплији месец је јул, са 24&nbsp;°C, а најхладнији јануар, са -2&nbsp;°C. Падавина je у просеку 977 &nbsp;mm годишње. Највише падавина има у месецу мају, 168 &nbsp;mm кише, и најмање у месецу новембру, 50 &nbsp;mm кише.<ref>Др Владимир Стојановић, pp. 19.</ref>

Када је [[Отоманско царство|отоманска]] војска предвођена [[Сулејман I|Сулејманом I]] победила [[Краљевина Угарска|угарску]] војску предвођену [[Лајош II Јагелонац|Лудвигом II]] у [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]]. године цела област данашње [[Бачка|Бачке]] је пала у отомаске руке. Током 150 година дуге владавине [[Османско царство|Османског царства]] дошло је до разарања и депопулације насеља на простору [[Панонска низија|Панонске низије]].<ref name="automatski generisano4">Борис Масић, стр. 1.</ref>

Ратково се први пут помиње у турском опису места [[1543]]. године. За време отоманске владавине становници насеља су били [[Срби]]. Након отоманске владавине број Срба се знатно смањио, тако да су [[1715]]. године свега 4 српске породице живеле у Раткову.<ref name="automatski generisano4" />

Насеље у садашњем облику је основано [[1700]]. године од стране Срба. Број српских породица је порастао до [[1748]]. године и тада је износио 113 породица. Прва школа у Раткову основана је [[1745]]. године. [[Српска православна црква у Раткову|Српска православна црква]] у Раткову подигнута је [[1775]]. године и посвећена је [[Свети Георгије|Светом ратнику Георгију]].<ref name="automatski generisano4" />

Крајем XVII века село је припало [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]] започета је [[колонизација]] насеља немачким становништов која се одиграла у три етапе. [[1748]]. године планирана је прва колонизација насеља са 200 немачких породица из [[Баварска|Баварске]], [[Виртемберг]]а, [[Рајна-Палатинат|Палатината]] и [[Баден]]а, као и француске [[Лорена|Лорене]]. Прва колонизација је завршена [[1772]]. године. Од тада је почео заједнички живот Срба и Немаца. Други пут су колонисти долазили из [[Пруска|Пруске]] у периоду од [[1780]]. до [[1786]]. године. Идуће године је уследила и последња колонизација, то су били немци који су испрва били насељени у [[Рума|Руми]].<ref>Борис Масић, стр. 2.</ref>

Прва католичка црква је саграђена [[1784]]. године у дворишту бивше немачке школе. Први католички свештеник у селу је био Јозеф Филко. Она је срушена и [[1805]]. године је донета одлука да се на њеном месту сагради нова католичка црква која је посвећена [[Јован из Непомука|Св. Ивану Непомуку]]. Изградња цркве је завршена [[1811]]. године.<ref name="automatski generisano1">Борис Масић, стр. 4.</ref>

Епидемија [[колера|колере]] погодила је насеље [[1873]]. године у којој је умрло више од 800 становника. То значи да је скоро сваки четврти становник преминуо од ове болести. Гробље на коме су сахрањени оболели од колере и данас постоји у Раткову и подсећа на ову ужасну епидемију. <ref name="automatski generisano1" />

Током овог периода дошло је и до индустријског развоја насеља. Иако су се становници Раткова имали мање земљишне поседе него становници других места у Бачкој они нису били сиромашни. Углавном су се бавили пољопривредом, али су у Раткову постојале и фабрике за обраду кудљељ и свиле, као и млин. Такође је доста људи производило вино или су имали своје воћњаке. Трговина је била базирана углавнм на околна места [[Селенча|Селенчу]], [[Пивнице]], [[Товаришево]], [[Параге]], [[Дероње]] и [[Бачки Грачац|Филипово]].<ref>Борис Масић, стр. 5.</ref>

Број становника [[1880]]. године је био 4209, а [[1910]]. број становника је опао на 4073. Већинско становништво Раткова су чинили Немци, којих је према попису из [[1910]]. године било 3283. [[1918]]. године, након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. насеље је припало [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]. Први огранак [[Културбунд]]а, организације која делује на подручју целе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а имао за циљ да чува и развија немачку културу и језик, у Бачкој формиран је [[1920]]. године у Раткову.<ref name="automatski generisano3">Борис Масић, стр. 7.</ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бачка је припала мађарској окупационој зони. Млади људи рођени између [[1912]]. и [[1922]]. године су регрутовани у немачку војску у периоду од [[1942]]. до [[1944]]. године. Укупно је регрутовано 700 људи од којих је 175 погинуло за време рата.<ref name="automatski generisano2">Борис Масић, стр. 6.</ref>

Када је немачка војска почела да се повлачи из [[Румунија|Румуније]] [[1944]]. године део немачког становништва је био евакуисан. Вест о евакуацији је стигла 6. октобра [[1944]]. године, а први становници су кренули на пут већ 7. октобра. Евакуација се вршила у четири групе. Немци су били пресељени у [[Судети|Судетску област]], али и у [[Шлезија|Шлеску]] и [[Мекленбург]]. Укупно је расељено 2450 људи од којих 62 није преживело пут. У насељу је остало око 650 Немаца.<ref name="automatski generisano2" />

[[Црвена армија|Совјетска војска]] је у Ратково стигла 20. октобра. Током децембра је на простору целе Бачке дошло до убијања између 6 до 8 хиљада Немаца од стране Црвене армије и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Једино место у коме нису убијани Немци је било Ратково. Не заборављајући да су их Немци заштитили од депортовања у логор, Срби су довели и своје животе у опсност у покушају да одбране своје суседе<ref name="automatski generisano2" /> .

Након одлуке [[АВНОЈ]]-а све [[Дунавске Швабе|подунавске Швабе]] су осуђене као ратни злочинци и кажњени су протеривањем, које станоници Раткова нису могли да спрече. 28. децембра 58 мушкараца и жена је депоттована у [[Русија|Русију]], а 12 од њих је умрло. Први логор за цивиле је отворен у фебруару [[1945]]. године, а њихова целокупна имовина је конфискована. Укупно 500 људи из Раткова је било послато у цивилне логоре од чега је 273 преминул. Поштеђено је било 130 људи који су били у мешовитим браковима и свештеници. Ипак укупан број жртава у Раткову је био велики. Живот је изгубило 522 људи<ref name="automatski generisano3" /> .

Након Другог светког рата и расељавања Немаца уследила је нова колонизација. У ратково су дошли колонисти из [[Топлица|Топлице]] и околине [[Лесковац|Лесковца]].<ref>Никола Гаћеша, Аграрга реформа и колонизација у Југославији 1945–1948, Нови Сад 1984</ref> Већинско становништво је постало српско. Дошло је до обнова школа и других јавних установа. Формиране су сељачке радне задруге од земље која је била додељена колонистима. Такође је дошло и до промене у називу места које је добило име по [[Народни херој Југославије|народном хероју]] [[Ратко Павловић Ћићко|Ратку Павловићу Ћићку]].

Током протекле године Ратковчани су учествовали на неколико фестивала, од којих је најзначајније учешће на Златном опанку у [[Ваљево|Ваљеву]]. До сада су успоставили успешну сарадњу са друштвима из општине [[Оџаци]], [[Руменка|Руменке]], [[Панчево|Панчева]] и [[Нови Сад|Новог Сада]].

Црква је подигнута на месту некадашње школе и старе католичке цркве која је била саграђена [[1784]]. године, али је већ [[1805]]. била срушена када је усвојен предлог да се подигне нова католичка црква. У цркви се налази богата ризница књига.<ref>{{Cite web | url= http://www.turizamodzaci.rs/crkve.html | title= Римокатоличка црква Св. Иван Непомук | publisher= turizamodzaci.rs | accessdate= 12. 2. 2017}}</ref>

{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"

| style="padding: 0;" |

* Идвореан -— Стефановић, Братислава и Андраши, Олга (2010): ''Одевне текстилије збирке колонизација музејске јединице Оџаци'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци

* Ижак, Бела (2014): ''На крилима времена -— знаменити људи општине Оџаци'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци