Сремска Каменица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 85.222.168.212 (разговор) на последњу измену корисника 195.252.65.120 |
м сређивање |
||
Ред 27:
== Историја ==
Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни [[Трибали]], моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом [[
Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од [[Рим]]љана, који су успоставили војне логоре на десној обали [[Дунав]]а да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране [[Панонска низија|Панонске низије]]. Тако су Римљани између [[Петроварадин]]а и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.
Ред 35:
[[14. век]] и почетак [[16. век]]а били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се [[1408]]. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из [[1439]]. године зове се Каманец.
Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у [[Турска|Турском]] освајачком походу. Први пут су [[Турци]] наишли [[1520]]. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. [[1526]]. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви [[вино|вина]], те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.
После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до [[1687]]. Каманец припада Варадинској нахији.
[[Датотека:Zmajev muzej, Sremska Kamenica 2.JPG|мини|left|200п|Кућа [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]] у Сремској Каменици]]
Од [[1702]]. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, [[1728]]. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до [[1750]]. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.
Овде се налази [[Кућа из 1797. године у Каменици (Нови Сад)]].
Ред 74:
{|
|-
| style="padding: 0;" |
<timeline>
Ред 196:
== Образовање ==
У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
У Сремској Каменици се налази и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици се налази и највећи приватни универзитет у Војводини
== Галерија ==
<gallery>
</gallery>
Ред 223:
* [http://www.sremskakamenica.org.yu/ Званична презентација града]
* [http://www.dvorci.info/dvorci/kamenica/infoc.htm Дворац Марцибањи-Карачоњи]
{{Други пројекти
| |||