Википедија

Пољска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
Ред 7:
| грб = Herb Polski.svg
| мото = нема
| службени језик = [[Пољски језик|пољски]] ¹<sup>1</sup>
| главни град = [[Варшава]]
| председник државе множина = Председници
Ред 29:
| домен = .pl
| позивни број = 48
| коментар = ¹<sup>1</sup> [[белоруски језик|белоруски]], [[кашупски језик|кашупски]], [[немачки језик|немачки]], [[украјински језик|украјински]] и [[шлески језик|шлески]] се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима.|
}}
 
'''Пољска''', званично '''Република Пољска''' ({{јез-пољ|Rzeczpospolita Polska}}) [[држава]] је у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Геополитички припада [[Источна Европа|источној Европи]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division -— Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> и граничи се са [[Русија|руском]] енклавом [[Калињинградска област|Калињиградском облашћу]]) и [[Литванија|Литванијом]] на североистоку, [[Белорусија|Белорусијом]] и [[Украјина|Украјином]] на истоку, [[Словачка|Словачком]] и [[Чешка|Чешком]] на југу и [[Немачка|Немачком]] на западу, док на северу излази на [[Балтичко море]]. Пољска је чланица [[Европска унија|Европске уније]] и [[НАТО|НАТО пакта]]. Укупна површина Пољске је 312.679 -{km²<sup>2</sup>}-, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.
 
За годину оснивања Пољске се узима [[966]]. година када је њен владар кнез [[Мјешко I Пјаст|Мјешко -{I}-]] прихватио [[хришћанство]]. Краљевина Пољска је [[1569]]. склапањем [[Лублинска унија|Лублинске уније]] ушла је у дуготрајни савез са [[Велика кнежевина Литванија|Великом кнежевином Литванијом]], чиме је основана моћна и пространа [[Државна заједница Пољске и Литваније]]. Заједница је нестала [[1795]], а територију Пољске су поделиле [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Руска Империја]] и [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]]. Пољска је своју самосталност обновила [[1918]]. након [[Први светски рат|Првог светског рата]], да би је поново изгубила у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру [[Варшавски пакт|Источног блока]], под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.
Ред 42:
Име ''Пољска'' потиче од племена [[Пољани|Пољана]], који су насељавали територију данашње [[Великопољска|Великопољске]]. Реч Пољани (''-{Polanie}-'') може да се противмачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. [[Вислани|Вислана]] и [[Мазовљани|Мазовшана]] било другачије јер су насељавали шумске терене.
 
У прошлости су коришћени [[латински језик|латински]] термини ''-{terra Poloniae}-'' -— пољска земља или ''-{Regnum Poloniae}-'' -— пољско царство. Име Пољска (''-{Polska}-'') почиње да се користи у [[11. век|XI веку]]. Земља Пољана је у [[14. век|XIV веку]] називана Старопољска (''-{Staropolska}-''), а касније [[Великопољска]] (''-{Wielkopolska}-''). Јужне земље су због контраста називане [[Малопољска]] (''-{Małopolska}-'').
 
Остала имена Пољске: (''-{Lechia}-'', [[персијски језик]] ''-{Lachistan}-'', [[литвански језик|литвански]] ''-{Lenkija}-'') и Пољака ({{јез-рус|Лях}}, {{јез-мађ|Lengyel}}) потичу од имена племена [[Леђани|Леђана]], за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.
Ред 52:
[[Датотека:Poland topo.jpg|мини|250п|Физичка мапа Пољске]]
 
Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз [[Балтичко море|балтичку]] обалу [[Поморије|Поморја]] и [[Гдањски залив|Гдањског залива]] налазе се бројне морске превлаке, приобалне [[дине]], језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају [[Шчећински залив|Шчећински]], [[Пуцки залив|Пуцки]] и [[Вислански залив]]. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током [[Ледено доба|леденог доба]]. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и [[Великопољска]]. Ови предели су благо брдовите [[глацијални процес|морене]] у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долина [[Шлеска|Шлеске]] и [[Мазовија|Мазовије]]. Посебно је карактеристично [[лес]]но тле у региону [[Лублин]]а на коме су видљиви значајни ефекти [[ерозије]]. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: [[Бескиди]], [[Судети]], [[Светокрижке планине]] и [[Татре|Татра Планине]] -— највећи опсег од читавих [[Карпати|Карпата]].
 
=== Границе ===
Ред 73:
=== Воде ===
[[Датотека:Slowinski National Park.jpg|мини|250п|Дине у Словинском националном парку]]
[[Датотека:Wisla-kolo-Torunia.jpg|мини|лево|250п|Долина најдуже реке Пољске -— Висле]]
Најдуже реке Пољске су [[Висла]] (1.047&nbsp;-{km}-), гранична река [[Одра]] (854&nbsp;-{km}-), [[Варта]] (808&nbsp;-{km}-) и [[Буг]] (772&nbsp;-{km}-) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу [[Лаба|Лабе]], односно [[Северно море|Северног мора]]. Река [[Орава]] у Бескидима се преко реке [[Ваг]] улива у [[Дунав]], док се неке мале реке у западним Карпатима преко [[Дњестар|Дњестра]] уливају у [[Црно море]].
 
Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама [[Викинзи]] су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске државе]] рекама до [[Гдањск|Данцига]] ([[Гдањск]]а) и даље у [[западна Европа|западну Европу]] био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.
 
Пољска има око 10.000 [[Језеро|језера]] површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих [[држава]] света. У Европи само [[Финска]] има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100&nbsp;-{km}-²<sup>2</sup> су [[Сњардви]] и [[Мамри]] у [[Мазурија|Мазурији]], као и [[Лебско језеро|Лебско]] и [[Дравско језеро]] у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је [[Морскије Око]] површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је [[Хањча]] са 108,5&nbsp;-{m}- дубине, у [[Војводство подласко|Подласком војводству]].
 
Види још:
Ред 85:
 
[[Датотека:Szczeliniec Zyrafa.JPG|мини|лево|150п|Национални парк Гори Столови]]
Шуме покривају 29,2% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за [[ратарство]]. [[Сточарство]] је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1 % укупне површине (3.145&nbsp;-{km²<sup>2</sup>}-) отпада на [[Национални паркови у Пољској|23 национална парка]]. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.
 
=== Флора и фауна ===
Ред 99:
<center>
<gallery>
СликаДатотека:Klima gdynia.png|Климатски дијаграм [[Гдиња|Гдиње]]
СликаДатотека:Klima warschau.png|Климатски дијаграм [[Варшава|Варшаве]]
СликаДатотека:Klima krakau.png|Климатски дијаграм [[Краков]]а
СликаДатотека:Klima zakopane.png|Климатски дијаграм [[Закопане|Закопана]]
</gallery>
</center>
Ред 192:
{{главни чланак|Становништво Пољске}}
:''Види још:'' [[Пољаци]]
{| {{prettytabletable}} align=right
! colspan="6" | Становништво Пољске
|-
Ред 257:
 
=== Демографске статистике ===
{| {{prettytabletable}}
|-
| colspan="2" style="text-align:center;"|('''2006''')
Ред 266:
|colspan="2"|'''Становништво по годишту'''
|-
|0 -— 14 година
|''16,7%'' (мушкараца 3.319.176; жена 3.150.859)
|-
|15 -— 64 година
|''70,3%'' (мушкараца 13.506.153; жена 13.638.265)
|-
Ред 303:
|''1,05'' мушкараца/жени
|-
|15 -— 64 година
|''0,99'' мушкараца/жени
|-
Ред 363:
*** остало : 5 %
* [[стопа инфлације]] : 3 % (октобар 2007)
* приход по становнику : 17.481 $<ref name=imf2/> (2008), Варшава -— 37.000 $ (2005)
* [[стопа незапослености]] : 7,3 % (јул 2008), Варшава -— 5,7 % (новембар 2005),
* спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза
 
Ред 381:
Пољски народни плесови [[Мазурка|мазурке]] и [[Полонеза|полонезе]] су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.
 
[[Пољска књижевност]] се зачела око 1100.<ref name="LIT01">{{cite web |last=Koca|first=B. |year=2006|url=http://www.sat.org.au/reviews/articles_pl_middle_ages.htm |title=Polish Literature -— The Middle Ages (Religious writings) |accessdate=10. 12. 2006}}{{dead link|date=05. 2013.}}</ref> Њени најсјајнији представници су: [[Јан Кохановски]], [[Адам Мицкјевич|Адам Мицкијевич]], [[Хенрик Сјенкјевич]], [[Станислав Виспјански]], [[Болеслав Прус]], [[Јулијус Словацки]], [[Станислав Лем]], [[Чеслав Милош]] и [[Вислава Шимборска]].
 
Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од [[романика|романике]] до [[Модерна архитектура|модерне]]. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у [[Торуњ]]у и [[Малборк]]у. [[Замошћ]] је пример града грађеног по [[Ренесансна архитектура|ренесансном]] идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу [[Неоготика|неоготичке архитектуре]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пољска”