Скривеносеменице — разлика између измена

м
Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода [[креда (периода)|Креде]], али се претпоставља да су оне постојале и раније, у [[Тријас]]у и [[Јура|Јури]].
 
Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније -{Magnoliophyta}-. Традиционално, група скривеносеменице (-{Magnoliophyta}-) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - [[дикотиледоне биљке]] (-{Magnoliopsida, Dicotyledoneae}-) и [[монокотиледоне биљке]] (-{Liliopsida, Monocotyledoneae}-). Основне разлике између ове две класе су:
 
{|{{prettytabletable}}
!карактеристика
!дикотиледоне биљке
|}
 
Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије -{Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae}- и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета“ ({{јез-енгл|paleotrees}}) и „старе зељасте биљке“ ({{јез-енгл|paleoherbs}}). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне“ биљке ({{јез-енгл|eudicots}}).
 
 
== Системи класификације скривеносеменица ==