Хемолитичка анемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м сређивање |
||
Ред 17:
Хемолиза је процес разградње, уништавања еритроцита. Упоредо са разградњом тече и процес стварања еритроцита-[[еритроцитопоеза|еритропоеза]]. Када се више еритроцита разграђује, него што организам може да створи настају симптоми анемије.
'''Хемолитичка анемија''' је анемија са повећаном разградњом еритроцита (црвена крвна зрнца). Нормални животни век еритроцита ја око 120 дана, у случају хемолитичке анемије је њихов животни век скарћен на 20-40 дана, код умерене хемолизе, односно на 5-20 дана, код тешке хемолитиче анемије.
== Симптоми ==
Ред 60:
Подела хемолитичке анемије
{|{{
| поремећај
| пример
Ред 103:
Лабораторијски знаци хемолизе:
{|{{
| '''знаци разградње еритроцита'''
|-
Ред 149:
[[Датотека:Heme b.svg|мини|структура хема|лево]]
су поремећаји у стварању хемоглобина. Хемоглобин се састоји од [[хем]]а и [[протеин]]а [[глобина]]. ромене могу захватити обе компоненте.
Норамално један молекул хемоглобина садржи један молекул хема и четири молекула (ланца) глобина (најчешће 2 α и 2 ß молекула). Постоје α,β,γ,δ,ξ § врсте молекула хемоглобина.
•••'''Поремећаји глобина могу бити:'''
Ред 168:
••• '''Поремећаји хема '''
Молекул хема садржи двовалентно гвожђе као централни атом. Само двовалентно гвожђе може да веује кисеоник. Уколико је гвожђе тровалентно такав хемоглобин се зове '''метхемоглобин'''. Метхемоглобин не преноси кисеоник.
•[[метхемоглобинемија]]
Ред 196:
H. Renc-Polster, S. Krauzig, J. Braun ''Basislehrbuch Innere Medizin'' Urban & Fischer
. ISBN 978-3-437-41052-9.
{{Медицинско упозорење}}
| |||