'''Промагистрат''' ({{Јез-лат|pro magistratu}}), у [[Антички Рим|античком Риму]], био је ислужени [[конзул]] или [[претор]] чији се [[империјум]] (врховна власт) продужавао након истека једногодишњег [[магистрат]]ског мандата. Тако су постојали [[проконзул]]и и [[пропретор]]и, а изузетно и проквестори.
'''Промагистрат''' је био римски функционер који је имао власт и надлежности [[магистрат]]а, али није вршио магистратске функције. Промагистрати су успостављени за вријеме [[Римска република|Римске републике]], с циљем да обезбиједе да [[Антички Рим|Рим]] има своје намјеснике у свим прекоморским територијама, а не да сваке године бирају све више магистрата. Промагистрати су били именовани на основу мишљења [[Римски сенат|Сената]] ({{Јез-лат|Senatus consultum}}). Као и сви акти Сената, и ова именовања нису била потпуно легална и [[римске скупштине]] су могле поништити именовања и именовати нове.
Промагистрати су моглиуведени битиза вријеме [[проквесторРимска република|Римске републике]]и (уместопрво као додатни војни команданти уз два [[квесторконзул]]а), [[пропретор]]иа (уместозатим као управници нових провинција) како се сваке године не би бирало све више [[претормагистрат]]а). иПостављали су се одлуком [[проконзулРимски сенат|Сената]]и (уместо{{Јез-лат|Senatus [[конзул]]аconsultum}}). ПромагистратиИмали су ималиједнаку једнак ауторитетвласт над својом провинцијом као одговарајући [[магистрат]]имагистрати над Римом и имали су исти број [[ликтор]]а у пратњи.
У периоду [[Римско царство|Римског царства]] уведени су и [[прокуратор]]и као управници мањих провинција.
Такође је постојао [[прокуратор]] који је оригинално управљао провинцијским финансијама. Прокуратор није имао магистратску власт, али када им је цар [[Клаудије]] дао власт, омогућио им је да могу управљати провинцијом.
Институција промагистрата је настала због тога што су Римљани сматрали непримереним да наставе повећавати број редовних магистрата како би могли управљати новоосвојеним провинцијама.
Провинцијални намјесник је скоро имао неограничену власт над својом провинцијом и максимално је оптерећивао популацију новим порезима и наметима. Имао је такође пуни имунитет од кривичног гоњења за вријеме своје службе. Било је готово уобичајено да се провинцијски намјесници поново кандидују за исту службу како би избјегли кривично гоњење.
