Хамид Беширевић — разлика између измена

| држава_рођења =<br />{{зас|СРЈ}} [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевина СХС]]

| држава_смрти =<br />{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]

Рођен је [[7. јануар]]а [[1919]]. године у [[Вишеград]]у. Потиче из сиромашне породице. После завршене основне школе, коју је завршио у родном граду, отишао је у [[Сарајево]], где је уписао [[Шеријат|шеријатску гимназију]], коју је завршио [[1939]]. гоидне. После завршетка гимназије уписао се на Теолошки факултет у Сарајеву.

После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла [[1941]]. године, Хамид је напустио [[Сарајево]] и вратио се у родни [[Вишеград]]. По доласку у родно место, одмах се повезао са члановима СКОЈ-а и Живком Гавриловићем, који је руководио скојеском организацијом у Вишеграду. Револтиран усташким злочинима на [[Срби|српским становништвом]], као и припадницима других народа у којима су усташе виделе претњу за свој режим, напушта Вишеград и одлази код родбине у село [[Дорићи]], код [[Рудо]]г. Када је [[21. децембра]] [[1941]]. године у [[Рудо]]м формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], Хамид је, заједно са својим другом Јусуфом Дорићем, ступио у њен Први (ловћенски) батаљон.

Неколико дана по ступању у јединицу, Хамид се као предратни члан СКОЈ-а, укључио у рад актива СКОЈ-а Треће чете и постао пушкомитраљезац. Био је учесник [[Игмански марш|Игманског марша]], јануара 1942. године. У пролеће 1942. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Учествовао је у многим борбама Прве пролетерске бригаде, а посебно се истакао у борбама код [[Улог (Калиновик)|Улога]], [[Ливно|Ливна]], [[Кључ (град)|Кључа]], [[Јајце|Јајца]], на [[Мањача|Мањачи]], [[Сињајевина|Сињајевини]], [[Иван-Седло|Иван-Седлу]], [[Неретва|Неретви]], [[Главатичево|Главатичеву]], [[Дрина|Дрини]] и др.

После ослобођења Јајца, новембра [[1942]]. године, у [[Царево Поље (Јајце)|Царевом Пољу]] је са још два друга уништио непријатељски бункер. Почетком [[1943]]. године постављен је за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Треће чете Првог (ловћенског) батаљона. У току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], је учествовао у више борби, а посебно се истако, када је са групом [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]] напао и изненадио групу [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. У току [[Битка на Дрини 1943.|борбе на Дрини]], априла 1943. године, против [[Краљевина Италија|италијанко]]-[[Четници|четничких]] снага, добровољно се пријавио у бомбаше и учествовао у најтежем делу битке - осмочасовној борби на Крчином брду, на десној обали [[Дрина|Дрине]].

Пошто је у борби на Дрини био рањен, упућен је у [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]], где се нешто касније, као тешки рањеник, разболео од [[тифус]]а. Умро [[13. јун]]а [[1943]]. године изнад [[Тјентиште|Тјентишта]], у току [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]].