Бол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Field = Патофизиологија |
м сређивање |
||
Ред 8:
| MeshID = D010146
}}
'''Бол''' је субјективно, непријатно опажање и осећај, који се може јавити услед оштећења ткива, његовог предстојећег оштећења, или услед психолошких узрока. Јавља се готово код свих болести и повреда. То је заштитни механизам чија је функција да организам постане свестан опасности и реагује како би уклонио болни надражај, међутим уколико се болни надражај не може уконити онда се јавља хронични бол који нема више заштитну функцију већ додатно оптерећује оболелог.<ref>
== Дефиниције бола ==
Према дефиницији [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]]: „бол је непријатно чулно или емоционално искуство повезано са стварним или потенцијалним оштећењем ткива“.
Међународно удружење за проучавање бола International Association for the Study of Pain(IASP) дефинише бол као: „непријатно емоционално и осећајно искуство повезано са правом или потенцијалном повредом ткива, или узроковано тим оштећењем или повредом.“
Ред 45:
[[Датотека:Medulla spinalis - Substantia grisea - German.svg|мини|240п|структура кичмене мождине. У задњим роговима је желатинозна супстанца]]
'''Влакна брзог бола''' се у ламини I синпсама повезују са неуронома другог реда за преношење бола. Од њих полазе дуга влакна која прелазе на супротну страну кичмене мождине кроз предњу комисуру простиру се у оквиру [[спиноталамички пут|спиноталамичког]] и [[спиноретикуларни пут|спиноретикуларног пута]] кроз предњи део кичмене мождине све до [[таламус]]а односно до [[ретикуларна формација|ретикуларне формације]]. У таламусу се налазе неурони трећег реда који даље преносе информације до коре [[велики мозак|великог мозга]]. Овај систем је битан за свесно осећање бола и његово јасно локализовање. У овом делу таламуса завршава се и систем за пренос тактилног осећаја (додира), што вероватно игра улогу у локацији бола.
Спиноретикуларни пут се завршава у ретикуларној формацији. Надражавањем ове формације појачава се осећај будности. Ретикуларна формација има улогу у одржавању стања будности мозга. Такође у овој формацији долази и до повезивања са [[лимбички систем|лимбичким системом]] и чеоним режњем што игра улогу у јављању и памћењу непријатних осећаја бола.
'''Влакна спорог бола''' завршавају се претежно у ламини II и III задњих рогова кичмене мождине. Овај део се зове и желатинска супстанца (лат:''substancia gelatinosa''). Ту се импулси преносе на неуроне другог реда. Нервна влакна ових неурона такође прелазе на супротну страну кичмене мождине и простиру се њеним предњим делом. Спори путеви бола се завршавају широко (дифузно) у [[мождано стабло|можданом стаблу]]. Само се мали део влакана завршава у таламусу, Најчешће се заврчавају у: ретикуланој формацији можданог стабла, текталној области мезенцефалона ([[средњи мозак]]) и периаквадукталној сивој маси (маси која окружује [[Силвијев акведукт]]). Ове структуре играју улогу у осећању мучног, слабо локализованог бола. Болови се могу отприлике локализовати на широке делове тела: рука, нога, стомак, али без тачног места. Овај пут је доста старији и зове се палеоспиносталамички пут бола, за разлику од неоспиноталамичког пута брзог бола.
Ред 74:
=== Клиничка процена бола ===
{| class="
| style="text-align: left;" |
:'''''Пацијент, уколико је компетентан и у стању да комуницира, треба да буде основни процењивач сопственог бола.'''
Ред 85:
* понашању бола у времену, постојање пробоја бола,
* претходној терапији бола: лекови, дозе, начин примене, шема давања, ефикасност, нежељена дејства,
* психосоцијалном статусу пацијента.
;2. Физички преглед, укључујући и неуролошки преглед
Ред 113:
[[Датотека:Wong Baker Scale.sr.JPG|450px|мини|центар|<center>Вонг Бекерова скала за процену бола код деце]]
Избор скале зависи од њене практичности, знања и вештине корисника, и уобичајено се користе у мерењу интензитета бола са подједнаким успехом.<ref>
== Извори ==
| |||