Ендогамија — разлика између измена

Становништво на острву [[Сусак]]у у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор]]у. У овом планинском насељу , одвојеном од сусједних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара|Таре]] и [[Сушица|Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасростаро и више од стотину година, не осјећају значајније промјене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимомклимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан.

У ендогамији сису дуго времена живјеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: НикинцеНикинци, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч]]у, јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други светски рат|Другог свјетскиог рата]]. Слична оаза је постојалаи у околини [[Птуј]]а, али се ова ситуација већ у цијелости измијенила. <ref name="Сана" />