Као последица терора ВМРО а и албанских и турских башибозука над Србима у Старој Србији и Македонији у патриотским круговима у Београду, Врању, Скопљу и Битољу се рађа идеја о формирању српске четник четничке организације која би водила и координирала оружану одбрану Срба.
Убрзо по избијању Илинданског устанка августа 1903. у [[Врање|Врању]] [[Живојин Рафајловић]] са својим истомишљеницима формира тајни четник четнички комитет. Истовремено у Београду, Др. [[Милорад Гођевац]], [[Лука Ћеловић]], [[Васа Јовановић]] раде на истом послу и формирају базу другог четничког одбора, финансијски јачег и са симпатизерима веће материјалне моћи и утицаја од чланства [[Врање|Врањског]] одбора. На терену Старе Србије и Македоније, у [[Скопље|Скопљу]] и [[Битољ]]у на стварању четничке организације раде [[Саватије Милошевић]], [[Војислав Танкосић]], [[Јован Ћирковић]], [[Алекса Јовановић Коџа]] и [[Михаило Шушкаловић]]. Док се одбори формирају у Србији и Старој Србији и Македонији, Срби притиснути нападима формирају чете у циљу самоодбране. Прота [[Стеван Димитријевић]] У [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] формира чету, [[Чича Павле Младеновић]] се одмеће у кумановском крају, као и сељаци села [[Лабуништа]] и [[Подгорац (вишезначна одредница)|Подгорца]] у [[Дримкол]]у. Септембра 1903. представници одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља формирали су Централни одбор српске четничке организације у Београду у који су ушли Лука Ћеловић, Милорад Гођевац, генерали [[Јован Атанацковић]] и [[Петар Пешић]], професори [[Велика школа|велике школе]] [[Љубомир Ковачевић]] и [[Љубомир Стојановић]], [[Живан Живановић]] сенатор, рентијери и задужбинари [[Голуб Јанић]] и [[Никола Спасић]]. Одбор Живојина Рафајловића потчинио се новоствореном Централном одбор па је тако врањски одбор постао извршни. Скопски и Битољски одбор такође су се потчинили Централном одбору и тиме је створена мрежа одбора и пододбора који су имали да се баве формирањем и слањем чета у Стару Србију и Македонију, њиховим снабдвањем, усмеравањем и уопште вођењем четничке акције. На оснивачком састанку донесен је статут а за председника организације изабран је генерал Атанацковић.{{sfn|Краков|1930|pp=89-94}}<ref>http://media.nmkv.rs/2011/11/08-Uros-Sesum-Vojvode-Srpske-cetnicke-organizacije-1903-1908.pdf</ref>
=== Почетак борбених активности српске четничке организације 1904. ===
