Поленска кијавица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Колико је ова болест раширена показује податак да у свету око 500 милиона људи пати од поленске којавице, од којих је чак 40 одсто деце. Код деце ово оболење представља један од најчешћих хроничних поремећаја, због чега је још у детињству правовремено лечење веома важно. Према налазима у недавној студији из [[Сједињене Америчке Државе|САД]], укупна процењена цена лечења алергијом изазване којавице у 1994. био је између 1,2 и 1,5 милијарди долара.<ref>Malone DC, Lawson KA, Smith DH, et al. ''A cost of illness study of allergic rhinitis in the United States. J Allergy Clin Immunol''. 1997 Jan. 99(1 Pt 1):22-7</ref> На ове трошкове треба додати и друге трошкове (материјалне и нематеријалне) због; више од 6 милиона пропуштених радних и 2 милиона пропуштених школских дана, као и 28 милиона пропуштених дана због смањених активности. Ови подаци су свакако застарели, и данас су много израженији због све већих трошкова за набавку нових лекова и све веће распрострањености болести.
== Етиологија ==
Нос је први у контакту са алергенима из ваздуха јер представља филтер за спречавање продора штетних материја у дисајне путеве. Зато нос најчешће и испољава прве симптоме алергијске болести. У имунолошком процесу који се зове сензибилизација, имуни систем погрешно идентификује најчешће безопасне честице одрешених супстанци доспелих у нос, као страно и штетно тело. Имуни систем тада почиње производњу антитела против ових тих честица. При првом контату обично се ништа не дешава, али при следећем контакту са том супстанцом, антитела је препознају и покрећу имуни систем за ослобађање хемијских супстанци у крвоток, међу којима је најзначајнији хистамин. Ове хемикалије у имуном систему изазвају реакцију која доводи до знакова иритације и симптома поленска кијавице. Наиме делујући на крвне судове, глатке мишиће и жлезде, хистамин изазива запаљење слузокоже носа, што се манифестује запушеношћу или цурењем, кијањем у серији, и сврабом. Обично ове симптоме прати и свраб у грлу, очима, ушима, као и сузење и оток око очију, често са израженим подочњацима.
[[Датотека:Misc pollen colorized.jpg|250px|мини|десно|Честице полена под микроскопом]]
Ред 35:
* Споре које стварају гљивица и буђ, током целе године, што може бити израженије за време топлог времена.
Када алергени код поленске кијавице прођу носну баријеру и спусте се у доње дисајне путеве, они могу да изазову запаљенске реакцију, која доводи до тежег или мање тешког напада астме.
== Патогенеза ==
Алергијски ринитис подразумева упалу слузокоже носа, очију, еустахијеве туба, средњег ува, синуса и ждрела. Нос је увек укључен у овај процес, док су други органи погођени само код појединаца. Запаљење слузокоже карактерише се комплексним садејством више инфламаторних медијатора, који на крају покрећу имуноглобулином Е (ИгЕ) посредоване одговоре на протеине из спољашње средине.<ref name="Skoner">Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.</ref>
Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.<ref name="Skoner" /><ref name="Walls">Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. ''Roles of the mast cell and basophil in asthma''. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,</ref><ref name="Corey" />Corey JP. ''The role of leukotrienes in nasal allergy''. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.</ref>
;Фаза реакције
Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.<ref name="Walls" /><ref name="Corey" /> Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] <ref>Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.</ref><ref>Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.</ref><ref>Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.</ref> Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.
Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.
;Касна фаза
Током 4-8 часова, од контакта са алергеном, створени посредници кроз сложен след узајамних догађаја, доводе до регрутовања других упалних ћелија у мукози, попут неутрофила, еозинофила, лимфоцита и макрофага.<ref name="Hansen">Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.</ref> Ово резултује континуираном инфламацијом, названом одговор касном фазом.
Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.<ref name="Hansen" />
Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљенског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.
== Фактори ризика ==
| |||