Битка на Великој Хочи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 47:
| војна_кампања =
}}
6. јуна 1915 група од седам четника, предвођена војводама Савастијем Милошевићем, Лазаром Кујунџићем (путовођа) и потпоручником Живојином Миловановићем стигла је у Велику Хочу код Прилепа. У чети су још били Коста Караперић-Коњушки (аутор књиге ''Крваве борбе у Македонији''), Таса Миленковић, Станиша Шевић и Станоје Микић. Чета се је том приликом враћала на терен преко Куршумљије, Подујева, Колашина и Подриме. Путовођа Лазар Кујунџић (иначе учитељ) одлично је познавао обичаје и језик Албанаца.
 
Велика Хоча је била српско село са свега две арнаутске куће. Кујунџић је, да би предупредио освету Арнаута над великохочанским Србима, одабрао за даник арнаутску кулу, од чијег је домаћина добио бесу. Пошто су четници вечерали ии заспали Арнаут је обавестио локалне Албанце из села Ораховица. Мноштво Албанаца опколило је кулу и турски јузбаша (капетан) позвао је четнике на предају. Четници су одговорили плотуном од којег су погинули јузбаша и четири аскера. Пушкарање је трајало читав дан и окончано у сумрак. Тада је група Арнаута продрла у доњи спрат, где је као и у свим албанским кулама, био простор за стоку. Одатле су пуцајући кроз таваницу успели да убију петорицу четника и кулу запалили. Двојица преживелих су излетела из куле пуцајући али су их Арнаути убили. У борби је према подацима Конзулата у Приштини погинуло око 40 Арнаута и четника.<ref>С. Краков: [[Крваве борбе]], стр. 231-234</ref> <ref>К. Печанац: ''Четнича акција'', стр. 20</ref><ref>П.Ј. Радосављевић: ''Почетак четовања (Комите), сећање из 1905.тог, Српско Косово'', Скопље (1925)</ref>