Имунски систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 156:
[[Рецептор препознавања образаца|Рецептори препознавања образаца]] су протеини које користе скоро сви организми за идентификацију молекула асоцираних са патогенима. [[Антимикробни пептид]]и звани дефенсини су еволуционо конзервирана компонента урођеног имунског респонса, која је присутна код свих животиња и биљки, и представљају главни облик системске [[Имунитет|имуности]] [[Бескичмењаци|бескичмењака]].<ref name=Beck /> [[Систем комплемента]] и фагоцитне ћелије се такође користе код већине форми бескичмењачког живота. [[Рибонуклеаза|Рибонуклеазни]] и [[РНК интерференција|РНК интерферентни]] путеви су конзервирани код свих [[еукариоте|еукариота]], и сматра се да имају улогу у имунском респонсу на вирусе.<ref>{{cite journal |vauthors= Stram Y, Kuzntzova L |title=Inhibition of viruses by RNA interference |journal=Virus Genes |volume=32 |issue=3 |pages=299–306 |date= 2006 |pmid=16732482 |doi=10.1007/s11262-005-6914-0}}</ref>
 
За разлику од животиња, биљкама недостају фагоцитне ћелије, мада многи биљни имунски респонси обухватају системске хемијске сигнале који се шаљу кроз биљку.<ref name= Plant>{{cite web | last = Schneider | first = David |title=Innate Immunity&nbsp;— Lecture 4: Plant immune responses| publisher = Stanford University Department of Microbiology and Immunology |url=http://web.stanford.edu/class/mi104/Plant%20immunity.pdf | accessdate = 1. 1. 2007}}</ref> Индивидуалне биљне ћелије одговорарају на молекуле асоциране са патогенима познате као [[молекулски образац асоциран са патогеном|молекулски обрасци асоцирани са патогеном]] или -{PAMP}- ({{jez-eng|Pathogen-associated molecular patterns}}).<ref>{{cite journal |vauthors= Jones DG, Dangl JL | title=The plant immune system | journal=Nature | year=2006 | doi=10.1038/nature05286 |volume=444 |pages=323–9 |pmid=17108957 |issue=7117 | bibcode=2006Natur.444..323J}}</ref> Кад део биљке постане инфициран, биљка производи локализовани [[хиперсензитивни респонс]], при чему ћелије на месту инфекције подлежу брзој [[апоптоза|апоптози]] да би спречиле ширење болести до других делова биљке. [[Системска стечена отпорност]] (-{SAR}- - {{jez-eng|Systemic acquired resistance}}) је тип одбрамбеног респонса који биљке користе да би учиниле целокупну биљку отпорном на специфични инфекциони агенс.<ref name= Plant /> MehanizmiМеханизми [[RNKРНК interferencijaинтерференција|RNKРНК utišavanjaутишавања]] suсу posebnoпосебно važniважни priпри sistemskomсистемском responsuреспонсу, poštoпошто oniони moguмогу daда blokirajuблокирају replikacijuрепликацију virusaвируса.<ref>{{cite journal |author=Baulcombe D |title=RNA silencing in plants |journal=Nature |volume=431 |issue=7006 |pages=356–63 |date= 2004 |pmid=15372043 |doi=10.1038/nature02874|bibcode = 2004Natur.431..356B }}</ref>
 
== Види још ==