Стојан Симић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
У Букурешту је био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код [[кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. [[1831]]. године је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. [[1839]]. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције [[кнез Михаило Обреновић|кнезу Михаилу]]. Отишао јеу [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. [[1843.]] напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.
[[Слика:Konak1900.jpg|мини|лево|250п|Конак (десно), Стари двор (лево), 1900]]Крајем 1830-тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843.]] године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом [[кнез Александар Карађорђевић|кнезу Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[
[[Категорија:Рођени 1797.|Симић, Стојан]]
| |||