Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у [[MI6|Тајној обавештајној служби]] и том приликом упознао [[Рандолф Черчил|Рандолфа Черчила]].{{sfn|Бурзановић|1998|p=36}}
За време рада у Тајној обавештајној служби (Интелиџенс сервис) упознао је неке [[Јевреји|Јевреје]] који су га обавестили да је [[Антe Павелић]] у Италији и да га крије [[Католичка црква]] у некомједном самостану. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.{{sfn|Бурзановић|1998|p=34}}
Од стране јеврејске заједнице у Интелиџенс сервису Јововић је, потом, добио и информацију да даје Павелића пребацила у Аргентини кријеАргентину католичка црква својим [[Пацовски канали|каналима]] и да га њени припадници крију и брину о његовој безбедности.
Септембра [[1947]]. Јововић је испловииспловио из [[Ђенова|Ђенове]] и кренуо за [[Буенос Ајрес]] и кренуо у десетогодишњу потрагу за усташким злочинцем.{{sfn|Бурзановић|1998|p=38}} У [[Аргентина|Аргентини]] је Благоје радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац.{{sfn|Бурзановић|1998|p=39}} Створио је знатан капитал и постао индустријалац.{{sfn|Бурзановић|1998|p=57}}
Поред тога, Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава”, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе друштва „Његош”.{{sfn|Бурзановић|1998|p=57}}
