Темистокле — разлика између измена

Темистокле је рођен око 524. године старе ере, од имућног оца Неокла из [[Аристократија|аристократске]] породице Ликомида и мајке која није била Атињанка. Стога је за своје атинско [[држављанство]] Темистокле имао да захвали [[Клистен из Атине|Клистен]]овом законодавству, по којем је 508. године велики број слободних становника Атине добио атинско држављанство. Ово је, без сумње, допринело његовим симпатијама према демократији. Темистокле је 493. године изабран за [[Архонт-епоним|архонта-епонима]], и то је први забележени догађај из његовог живота. Као [[архонт]], он је подстакао Атињане да лако одбрањиви залив [[Пиреј]]а, удаљен од Атине око седам [[километар]]а, претворе у [[Лука|луку]], коју би користили уместо ближе али незаштићене луке [[Фалерон]]а. Крајем деведесетих година 5. века п. н. е. ојачала је групација која би се могла назвати ''поморском'' и чији је вођа био Темистокле. Темистокле и његове присталице сматрали су да главне напоре Атињана треба усмерити у правцу стварања велике флоте и да ће предстојећа борба с [[Ахеменидско царство|Персијанцима]] бити завршена успешно само ако Атина буде јака на мору. Овај ће став и превладати у Атини осамдесетих година 5. века старе ере.

Убрзо након маратонске победе у Атини је дошло до даље демократизације државног уређења: 488. године, на предлог Темистокла, промењен је метод именовања [[Архонт|архоната]]. Од тада, избори архоната су вршени [[жреб]]ом. Наиме, архонтима је у управи још увек припадала важна улога, па иако је [[Клистен из Атине|Клистен]] укинуо све привилегије везане за порекло, архонти су готово увек бирани из редова аристократа. Сада је томе учињен крај, па иако је тиме положај архонта изгубио на значају, а водећа улога прешла у руке десеторице [[Атински стратези|стратега]] бираних по [[фила]]ма [[Хиротонија|хиротонијом]] (дизањем руку), ипак је тиме извршен и известан утицај на промену састава [[Ареопаг]]а, у који су улазили бивши архонти. Следећи значајан догађај било је прво коришћење законске одредбе о [[Остракизам|остракизму]]. [[Атинска скупштина|Народна скупштина]] је остракизмом уклонила Пизистратиде и Алкмеониде: 486. године био је протеран [[Мегакле]] (Алкмеонид), а 485. године [[Ксантип]] (такође Алкмеонид). Изгледа да су они били противници стварања јаке атинске [[ратна морнарица|флоте]].

После протеривања [[Аристид (војсковођа)|Аристида]] из Атине 483. године, политичка превласт за извесно време поново прелази у руке групе на чијем се челу налазио Темистокле. Он постаје најутицајнија политичка личност у Атини. Нема сумње да је он са својим истомишљеницима одиграо врло важну улогу у организацији [[Делски савез|Атинског поморског савеза]]. Та околност имала је врло важне последице. Пример атинске [[Демократија|демократије]] снажно је деловао на опредељење грађана савезничких градова. То нарочито важи за оне градове који су раније били поданици Персије. Њихово ослобађање спровођено је истовремено са збацивањем [[Тиранија|тирана]] које су поставили Персијанци и с увођењем новог поретка. У том смислу многи су се градови директно угледали на Темистоклову Атину. На пример, [[Милет]], мењајући своје државно уређење, копирао је чак и имена [[Клистен из Атине|Клистен]]ових фила. Истина, током неколико година непосредно после историјских победа 480/79. године ([[Битка код Артемизија|код Артемизија]], [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|Саламине]], [[Битка код Платеје|Платеје]] и [[Битка код Микале|рта Микале]]), које су уједно представљале и године највећег Темистокловог утицаја, у том правцу били су постигнути само почетни успеси. У тако великим савеничким државама као што су били [[Самос]] и [[Митилена]] на [[Лезбос]]у још увек се задржавало [[Олигархија|олигархијско уређење]]. Али, отприлике у то време до демократског преврата дошло је у [[Теба (град у Грчкој)|Теби]], где је била збачена [[Аристократија|аристократска влада]] која се истицала својом персофилском политиком. Пример Тебе следило је неколико градова [[Беотија|Беотије]], где такође на власт долазе демократске групације, очигледно не без подршке Атињана. На [[Пелопонез]]у демократија односи победу у [[Аргос]]у и у суседној [[Мантинеја|Мантинеји]], која је представљала највећу заједницу у [[Аркадија|Аркадији]]. Дотад Мантинеја није представљала јединствену политичку целину и састојала се од неколико неутврђених насеља од којих је свако имало сопствену управу из редова локалних аристократских родова. Сада су се све те заједнице ујединиле у једну, под влашћу јединствене демократске владе. Становници појединих насеља срушили су своје куће и настанили се заједно, стварајући тако један велики град, око кога се подижу бедеми и куле. Отприлике у исто време демократије је победила у [[Елида|Елиди]]; после Спарте и Коринта то је била највећа држава на Пелопонезу. Као резултат учвршћивања демократског уређења у Елиди уништавају се старе родовске поделе и замњују са десет нових територијалних [[фила]], створених несумњиво према атинском узору.