Темистокле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: КлистенКлистен из Атине (3)
Ред 5:
== Увод ==
 
Темистокле је рођен око 524. године старе ере, од имућног оца Неокла из [[Аристократија|аристократске]] породице Ликомида и мајке која није била Атињанка. Стога је за своје атинско [[држављанство]] Темистокле имао да захвали [[Клистен из Атине|Клистен]]овом законодавству, по којем је 508. године велики број слободних становника Атине добио атинско држављанство. Ово је, без сумње, допринело његовим симпатијама према демократији. Темистокле је 493. године изабран за [[Архонт-епоним|архонта-епонима]], и то је први забележени догађај из његовог живота. Као [[архонт]], он је подстакао Атињане да лако одбрањиви залив [[Пиреј]]а, удаљен од Атине око седам [[километар]]а, претворе у [[Лука|луку]], коју би користили уместо ближе али незаштићене луке [[Фалерон]]а. Крајем деведесетих година 5. века п. н. е. ојачала је групација која би се могла назвати ''поморском'' и чији је вођа био Темистокле. Темистокле и његове присталице сматрали су да главне напоре Атињана треба усмерити у правцу стварања велике флоте и да ће предстојећа борба с [[Ахеменидско царство|Персијанцима]] бити завршена успешно само ако Атина буде јака на мору. Овај ће став и превладати у Атини осамдесетих година 5. века старе ере.
 
Против овог програма била је атинска земљопоседничка [[аристократија]] и део сељаштва под вођством [[Милтијад]]а. Милтијад је рођен око 554. п. н. е., у веома богатој породици: његов отац, [[Кимон Старији]], три пута је на [[Олимпијске игре|олимпијским играма]] био победник у трци тркачким колима, док је његов ујак, [[Милтијад Старији]], по коме је и добио име, био оснивач атинске полу-независне државе на [[Херсонез Трачки|Херсонезу Трачком]]. Милтијад Старији умро је без деце, па је његов нећак наследио власт на Херсонезу Трачком. Око 516. п. н. е. [[Милтијад|Милтијад Млађи]] стигао је на Херсонез, где је учврстио своју власт ухапсивши могуће противнике и окруживши се телесном гардом која је бројала око 500 људи. Ускоро потом, међутим, његова је власт била у знатној мери ограничена, када је персијски цар [[Дарије I]] проширио своју власт на [[Мала Азија|Малу Азију]] и Милтијада свео на ранг персијског поданика. Тако је Милтијад, на пример, предводио један одред војске у Даријевом [[Скитски поход|скитском походу]] (514), те је, према [[Херодот]]у, предложио да се поруши мост преко [[Дунав]]а и тако онемогући Даријево повлачење. Међутим, како Персијанци нису Милтијада лишили власти и казнили га, веродостојност овог Херодотовог казивања остаје сумњива.
Ред 17:
Велики успех Грка у [[Маратонска битка|маратонској бици]] [[490. п. н. е.]] ни издалека није значио завршетак борбе против Персије, већ само кратак предах. Међутим, у самој [[Античка Грчка|Грчкој]], као и раније, вођене су непрекидне борбе између појединих [[полис]]а од којих се сваки борио само за своје уске локалне интересе. Персијска опасност најјаче се осећала у Атини. [[Спарта]] је још могла донекле да се обезбеди од перијске опасности саградивши ланац тврђава на [[Коринтска превлака|Коринтској превлаци]], али [[Атика]] је била отворена за персијски напад. Било је потребно да се пруже максималне снаге у припремама за одбрану.
 
Убрзо након маратонске победе у Атини је дошло до даље демократизације државног уређења: 488. године, на предлог Темистокла, промењен је метод именовања [[Архонт|архоната]]. Од тада, избори архоната су вршени [[жреб]]ом. Наиме, архонтима је у управи још увек припадала важна улога, па иако је [[Клистен из Атине|Клистен]] укинуо све привилегије везане за порекло, архонти су готово увек бирани из редова аристократа. Сада је томе учињен крај, па иако је тиме положај архонта изгубио на значају, а водећа улога прешла у руке десеторице [[Атински стратези|стратега]] бираних по [[фила]]ма [[Хиротонија|хиротонијом]] (дизањем руку), ипак је тиме извршен и известан утицај на промену састава [[Ареопаг]]а, у који су улазили бивши архонти. Следећи значајан догађај било је прво коришћење законске одредбе о [[Остракизам|остракизму]]. [[Атинска скупштина|Народна скупштина]] је остракизмом уклонила Пизистратиде и Алкмеониде: 486. године био је протеран [[Мегакле]] (Алкмеонид), а 485. године [[Ксантип]] (такође Алкмеонид). Изгледа да су они били противници стварања јаке атинске [[ратна морнарица|флоте]].
 
Наиме, без обзира на маратонску победу, било је јасно да се никаквим победама на копну не може очувати независност Грчке све дотле док Персијанци господаре морем (Атињани су у ово време имали тек 70 [[брод]]ова). Темистоклу, који је био на челу овог ''поморског програма'', било је јасно да ће Атињани тешко поновити свој успех на [[Маратон]]у уколико непријатељ поново дође са много већом војном силом. Осим тога, држећи у рукама [[Дарданели|Хелеспонт]], Персијанци су пресекли везе Атине с обалама [[Црно море|Црног мора]], главним извором за снабдевање Атине [[житарице|житом]]. Међутим, стварање поморске флоте и пребацивање тежишта атинске војне моћи на море значило је да би богати Атињани морали да плаћају веће [[порез]]е за изградњу нових бродова, док би истовремено растао политички значај сиромашних градских становника, јер су из њихових редова врбовани морнари, који нису имали скупо оружје, па нису могли служити у копненој ([[Хоплити|хоплитској]]) војсци. Представници [[Конзервативизам|конзервативних]] аграрних кругова који нису желели пораст [[Политика|политичке]] улоге [[Занатство|занатлија]], носача, морнара итд. упорно су се противили остварењу ''поморског програма''.
Ред 31:
{{маин|Пентеконтаетија}}
 
После протеривања [[Аристид (војсковођа)|Аристида]] из Атине 483. године, политичка превласт за извесно време поново прелази у руке групе на чијем се челу налазио Темистокле. Он постаје најутицајнија политичка личност у Атини. Нема сумње да је он са својим истомишљеницима одиграо врло важну улогу у организацији [[Делски савез|Атинског поморског савеза]]. Та околност имала је врло важне последице. Пример атинске [[Демократија|демократије]] снажно је деловао на опредељење грађана савезничких градова. То нарочито важи за оне градове који су раније били поданици Персије. Њихово ослобађање спровођено је истовремено са збацивањем [[Тиранија|тирана]] које су поставили Персијанци и с увођењем новог поретка. У том смислу многи су се градови директно угледали на Темистоклову Атину. На пример, [[Милет]], мењајући своје државно уређење, копирао је чак и имена [[Клистен из Атине|Клистен]]ових фила. Истина, током неколико година непосредно после историјских победа 480/79. године ([[Битка код Артемизија|код Артемизија]], [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|Саламине]], [[Битка код Платеје|Платеје]] и [[Битка код Микале|рта Микале]]), које су уједно представљале и године највећег Темистокловог утицаја, у том правцу били су постигнути само почетни успеси. У тако великим савеничким државама као што су били [[Самос]] и [[Митилена]] на [[Лезбос]]у још увек се задржавало [[Олигархија|олигархијско уређење]]. Али, отприлике у то време до демократског преврата дошло је у [[Теба (град у Грчкој)|Теби]], где је била збачена [[Аристократија|аристократска влада]] која се истицала својом персофилском политиком. Пример Тебе следило је неколико градова [[Беотија|Беотије]], где такође на власт долазе демократске групације, очигледно не без подршке Атињана. На [[Пелопонез]]у демократија односи победу у [[Аргос]]у и у суседној [[Мантинеја|Мантинеји]], која је представљала највећу заједницу у [[Аркадија|Аркадији]]. Дотад Мантинеја није представљала јединствену политичку целину и састојала се од неколико неутврђених насеља од којих је свако имало сопствену управу из редова локалних аристократских родова. Сада су се све те заједнице ујединиле у једну, под влашћу јединствене демократске владе. Становници појединих насеља срушили су своје куће и настанили се заједно, стварајући тако један велики град, око кога се подижу бедеми и куле. Отприлике у исто време демократије је победила у [[Елида|Елиди]]; после Спарте и Коринта то је била највећа држава на Пелопонезу. Као резултат учвршћивања демократског уређења у Елиди уништавају се старе родовске поделе и замњују са десет нових територијалних [[фила]], створених несумњиво према атинском узору.
 
Од Темистоклових активности после 479. године, поред лукавства којим је спречено спартанско мешање у изградњу атинских бедема, треба поменути и то да је онемогућио Спартанце да добију већину гласова у [[Делфи]]јској [[Амфиктионија|амфиктионији]]. О томе [[Плутарх]] прича: ''„Кад су амфиктионској скупштини Лакедемоњани предлагали да оне државе које се нису с њима бориле против Персијанаца искључе из учешћа у амфиктионији, Темистокле се уплашио, јер ако из скупштине избаце [[Тесалија|Тесалце]], Аргивце и још Тебанце, Лакедемоњани ће сасвим надгласати, и тако ће се све догодити како они хоће. Зато се он заузео за те државе и мишљење за ту скупштину нарочито одабраних посланика преокренуо, пошто им је доказао да је само тридесет и једна држава у томе рату учествовала, а већина је од тих држава била малена. „Било би, дакле, нечувено кад би остала Хелада из савеза испала, и скупштина зависила од две или три највеће државе“. Тиме је, дакле, највише изазвао негодовање Лакедемоњана, и они су зато и одликовали [[Кимон]]а својим почастима, постављајући тако Темистоклу противника у државним пословима“''.