Алфонсо X од Кастиље — разлика између измена

Док се Фернандо III, његов [[отац]], заносио идеалом [[крсташки ратови|крсташког рата]], Алфонсо се суочавао са другом дилемом: како да закрпи [[текстил|тканину]] састављену од хиљаду парчића? Како да насели те бескрајне освојене [[територија|територије]]? Како смислити [[држава|државу]] која ће бити довољно јака да се суочи са [[будућност|будућношћу]]? Пошто у томе није успео, [[историја|историчари]] му замерају поразе и невештину. Он је измерио ширину свог [[задатак|задатка]] и схватио колики је улог у [[игра|игри]]. Увидео је да заузеће [[град]]ова и [[територија]] није довољно уколико се победницима не повери виша и племенитија мисија. Алфонсо X се налази на раскршћу између [[средњи вијеквек|средњовековног]] [[свемир|универзума]] на заласку и новог света у настајању. Царство је била његова опсесија, у [[сродство|сродству]] са [[династија|династијом]] [[Француска|Француске]] он је имао магловиту представу о јединству континента. [[Шпанци]] воле то његово предосећање, иако се ругају његовим [[жеља]]ма. Његова замисао била је обједињавање свих [[дух]]овних искустава [[хришћани|хришћанске]], [[ислам]]ске и [[јевреји|јеврејске]] [[цивилизација|цивилизације]]. То представља јединствену [[појава|појаву]] у [[историја|историји]] средњег [[век]]а.<ref name="autogenerated56">Речник заљубљеника у Шпанију, Мишел дел Кастиљо, Службени гласник, Београд, (2012). стр. 56–58.</ref>

Његове [[песма|песме]] обрађују маријанске теме које су у [[средњи вијеквек|средњем веку]] биле популарне у свим западноевропским [[земља]]ма. За своје песме користио је разне [[извор]]е. У њима је описао многе случајеве [[Богородица|Богородичиних]] [[čudo|чуда]] који су већ одрађивани у [[црква|црквеној]] [[књижевност]]и његовог [[време]]на. Биле су разних [[дужина]] и написане у разним [[Метрика (музика)|метричким]] облицима. Оно што им је свима заједничко то је присутност естрибиља, једне врсте [[припев]]а. Поједини [[научник|научници]] сматрају да се у форми његових [[песма|песама]] осећа утицај арапско-андалузијског [[сехел]]а. Девет песама представљају обраду појединих Богородичиних чуда и у њима преовлађују наративни елементи док је десета (''cantiga de loor''-похвална песма) нека врста [[химна|химне]] [[Богородица|Богородици]], узношење њене [[личност]]и, искључиво лирска. Ове похвалне песме су биле предвиђене за певање уз пратњу [[музички инструменти|музичких инструмената]], певан је био и известан [[број]] наративних песама.<ref name="autogenerated35">Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 35–36.</ref>