Nuklearna fisija — разлика између измена

U nuklearno fisionim događajima jezgra se mogu razložiti u bilo koju kombinaciju lakših jezgara, ali najčešći događaj nije fisija do jezgara jednakih masa od oko 120; najčešći događaj (u zavisnosti od izotopa i procesa) je blago neravnomerna fisija u kojoj jedno novonastalo jezgro ima masu oko 90 do 100&nbsp;-{'''u'''}- a drugo preostalih 130 do 140&nbsp;-{'''u'''}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1063/1.2137231 |url=http://t16webhttp://aip.lanlscitation.govorg/publicationsdoi/bonneau2abs/10.pdf1063/1.2137231 |author=L. Bonneau |author2=P. Quentin |title=Microscopic calculations of potential energy surfaces: Fission and fusion properties|journal=AIP Conference Proceedings |volume=798 |pages=77 |accessdate=2008-07-28 |deadurl=unfit |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929025926/http://t16web.lanl.gov/publications/bonneau2.pdf |archivedate=September 29,. 9. 2006|chapter= |year=2005 }}</ref> Neravnomerne fisije su energetski povoljnije jer se time omogućava jednom produktu da bude bliže energetskog minimuma u blizini mase 60&nbsp;-{'''u'''}- (samo četvrtine prosečne fisibilne mase), dok drugo jezgro sa masom 135&nbsp;-{'''u'''}- još uvek nije daleko od opsega najčvršće vezanog jezgra (još jedan način interpretacije je da su krive atomske [[energija vezivanja|energije vezivanja]] nešto strmije levo od mase 120&nbsp;-{'''u'''}-, nego desno od nje).