Мануов законик — разлика између измена

'''Мануов законизаконик'''к или '''Ману-смрти''' ([[санскрит]] मनसमति, манусмрти последњи), такође познат као Ману Самхита, Манава дармашастра) (санскрит मानवधरमशासतर) и је сачувани манускрипт древне [[Индија|индијске]] књижевности, збирка индијских религиозних закона у обављању јавних, верских и моралних дужности, који се по индијској традицији приписује првом људском претку - '''Ману'''.

Према [[Хиндуизам|хиндуистичком]] учењу, Ману је први човек и митски законодавац, први од 14 Мануа, Свајам бхува (свајам – себе, бхува – бити, тј. самобитни), син Свајамбхуа (“самосуштинског”„самосуштинског“ Брахме). Са својих 10 синова Прађапатија (Махаришија) изродио је људски род и дао је људима законик - Манава дармашастра. Иза њега долази шест Мануа са вишом душом и велике моћи.

Датирање списа је важно за науку, јер је „Ману Смрти“-смрти“ написан у време када је утицај [[Брамани|Брамана]] био знчајан због претње неведских покрете, након пада Мауријског царства и настанка социјалне нестабилности. Тако су „Ману Смрти "-смрти“ и други списи тог доба настали као Браманска реакција на ове претње.

Ману је важан социолошки, политички и историјски споменик древне индијске књижевности. Он је такође предмет критика од стране многих модерних истраживача. Већи део критика односи се на непознати ниво утицаја „Ману-Смрти“смрти“ на индијско друштво тог времена.

Постоје докази да је „Ману-Смрти“смрти“ имала снажан утицај на друштво свога времена. На пример, „Бхагавад Гита“ је у супротности са многим одредбама „Ману-Смрти“смрти“, укључујући и поделу на касте људи од рођења. У Северној и Јужној Индији преовлађујуће религје су биле Вишнаизам и Шавизам, док Ману није постао преовлађујући.

"Ману Смрти“-смрти“ је написан на [[санскрит]]у, садржи 2684 стихова, који су подељени у 12 поглавља: