Мануов законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Мануов законик''' или '''Ману-смрти''' ([[санскрит]] मनसमति, манусмрти последњи), такође познат као '''Ману Самхита''', '''Манава дармашастра)''' (санскрит मानवधरमशासतर) и је сачувани манускрипт древне [[Индија|индијске]] књижевности, збирка индијских религиозних закона у обављању јавних, верских и моралних дужности, који се по индијској традицији приписује првом људском претку - '''Ману'''.
 
Према [[Хиндуизам|хиндуистичком]] учењу, Ману је први човек и митски законодавац, први од 14 Мануа, Свајам бхува (свајам – себе, бхува – бити, тј. самобитни), син Свајамбхуа („самосуштинског“ Брахме). Са својих 10 синова Прађапатија (Махаришија) изродио је људски род и дао је људима законик - Манава дармашастра. Иза њега долази шест Мануа са вишом душом и велике моћи.
Ред 7:
Датирање списа је важно за науку, јер је „Ману-смрти“ написан у време када је утицај [[Брамани|Брамана]] био знчајан због претње неведских покрете, након пада Мауријског царства и настанка социјалне нестабилности. Тако су „Ману-смрти“ и други списи тог доба настали као Браманска реакција на ове претње.
 
У науци, преовладава мишљење да је Мануов законик формиран у периоду од [[2. век п. н. е.|II века пре п.н.е.љ]] до [[2. век|II века]]. У овом случају, нису сви материјали садржанi у књизи из тог периода. Неки списи су највероватније из ранијих периода.
 
== Студија и критика ==