Краљевина Италија — разлика између измена

Иако победница у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане [[Лондонски уговор]]ом. Национализам захвата широке слојеве становништва. [[Бенито Мусолини]], раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском ''-{[[фасцес|facsio]]}-'', што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије [[марш на Рим|марширало]] је из [[Напуљ]]а на [[Рим]] да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у [[Милано|Милану]] исход, спреман на бекство у [[Швајцарска|Швајцарску]] ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктор Емануел III]] понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулититулу '''IIИл Duce'Дуче'' (вођадосл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.