Гинисова књига рекорда — разлика између измена

Хју Бивер ({{јез-ен|Hugh Beaver}}) је, 10. новембра 1951, године, ловио у Вестон Харборун уз реку Слејни, на југоистоку Ирске. Након тога, био је укључен у расправу која птица је бржа — златни жалар или [[јаребица]] од свих европских птица које се лове. Исте вечери доласком у Цестлбриџ Хаус схвата да уз помоћ доступних референтних књига није могуће доказати да ли златни жалар јесте или није најбржа од свих европских птица које се лове. Схватио је да се и о многим другим сличним питањима сваке вечери расправља у 81.400 крчми широм Велике Британије и Ирске, а да нема ниједне књиге која би спорове у вези са рекордима разрешила. То га је довело до закључка да би се оваква књига могла показати изузетно популарном. Његова идеја постаје реалност 12. септембра 1951. године када је упослио близанце Нориса и Роса Мекрајтера, да виде може ли томе помоћи њихова Лондонска агенција за утврђивање чињеница. Отворена је канцеларија која је започела рад на првом издању, од 198 страна, чији су први примерак штампари повезали 27. августа 1955. године. Пре божића исте те године Гинисова Књига рекорда нашла се на првом месту листе бестселера, да би на њему све досад остала, осим 1957. године и 1959. године, када нису штампана нова издања.