Јосип Броз Тито — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 65:
У јулу 1900.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} са осам година, Броз је уписао основну школу у Кумровцу, али је завршио само четири разреда,{{sfn|Swain|2010|p=5}}Као резултат његовог слабог образовања, током живота је доста слабо стајао са правописом. Након напуштања школе је у почетку радио за ујака а затим на породичној фарми.{{sfn|Swain|2010|p=5}} 1907. његов отац га је наговорио да емигрира у САД, али Јосип није могао да прикупи новац за ово путовање.{{sfn|West|1995|p=32}} Уместо тога, са 15 година, Јосип напушта Кумровец и путује око 97 километара јужно у Сисак, где је његов рођак Јурица Броз служио војску. Јурица му је помогао да добије посао у ресторану, али Броз ускоро уморан од тог рада прелази на трогодишњу обуку код чешког бравара Николе Караса, где је имао обезбеђену обуку, храну и стан. Убрзо након тога, његов млађи брат Стјепан такође је постао шегрт у браварској радионици Карас.{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|pp=5–6}} За време обуке се код Јосипа Броза јављају прве социјалистичке идеје од утицајем социјалистичког часописа ''Слободна реч''. Чим је постао квалификовани радник у септембру 1909. одлази у [[Загреб]] где се запослио у браварској радионици Исидора Харамине и у октобру 1910. године постаје члан Савеза металских радника и Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније и учествује у својим првим протестима.{{sfn|Swain|2010|p=6}} Учествовао је и у штрајковима и у националним манифестацијама против угарског хегемонизма.{{sfn|Dedijer|1952|p=25}}
{{quote|''Дјетињство је моје било тешко... У породици је било много дјеце, и за њих није било лако старати се. Често ни круха није било довољно и због тога се дешавало да је мајка, да би правилно распоредила резерве кукурузног брашна које је имала, морала закључавати оставу у којој се налазио крух, а ми, дјеца, добијали смо толико колико је она сматрала да нам може дати, а не колико смо могли појести. Већ у мјесецу јануару мој отац Фрањо морао је куповати крух, односно кукуруз, јер за пшеницу наша кућа није имала довољно средстава. Kуповали смо „пријеко", у Словенији, у Шентпетру... Ми, дјеца, често смо користили долазак рођака, тетака и других да бисмо од мајке, у њиховом присуству, измолили нешто круха преко оног што смо већ раније добили. Мајка је била поносита жена, па јој је било непријатно да нам то пред родбином одбије, али је зато, кад су рођаци отишли, било пријекора, па и батина... Једном је био некакав светац, а родитељи отишли некамо у госте. Били смо гладни. На тавану је висјела суха свињска глава која се чувала за Нову годину. Браћа и сестре су плакали, а ја скинем ту главу, ставим је у котао с врућом водом, успем мало брашна, па се све то кухало око два сата. Најели смо се да је „све пуцало". Али јело је било толико масно да смо се сви разбољели. Kад се мајка вратила, ми сви само шутимо и стењемо. Она се растужила и није нас због тога истукла...'' |Јосип Броз Тито<ref name="dedijer1">{{cite book|last1=Dedijer|first1=Vladimir|title=JOSIP BROZ TITO PRILOZI ZA BIOGRAFIJU|date=1955.|publisher=KULTURA|url=http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf}}</ref> }}
У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је прво да тражи посао у Љубљани затим Трсту, Кумровцу и Загребу, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник|Камнику]] у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у Чешкој. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени локалне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у Плзен где је накратко запослен у фабрици Шкода, а затим је отпутовао у Минхен. Такође је једно време радио у Мерцедес-Бенц фабрици аутомобила у Манхајму. До октобра 1912. године је стигао у Беч , где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у Винер Нојштату, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|pp=55–56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|pp=6–7}} и током овог периода је делимично научио немачки језик.{{sfn|West|1995|p=33}}
| |||