Али Шариати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 33:
| године_активности = 1952–1977.
| наследник =
| партија = Покрет за слободу Ирана<ref>{{Cite book|last1=Chehabi|first1=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-86064-561-57|pages=183}}</ref>
| супарници =
| одбори =
Ред 51:
== Биографија ==
 
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=35}}</ref> Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last1=Rakel|first1=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13}}</ref> друштвени [[Ислам|исламски]] форум који се уплео у покрет за национализацију нафте 50.-их година 20. века.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13--18}}</ref> Шариатијева мајка је пореклом из ситне земљовласничке породице из [https://sh.wikipedia.org/wiki/Sabzevar Сабзевара], малог града близу [[Мешхед|Машхада]].<ref name="google105">{{cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-85043-077-23|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=105}}</ref>
 
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|Машхаду]], Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Афганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [https://hr.wikipedia.org/wiki/Alexis_Carrel Алексис Карела].<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=61--68}}</ref>
Ред 81:
=== Шариати и социјализам ===
 
Чини се да је његова тежња ка социјализму као идеји почела са превођењем књиге с арапског о Абу Зару, првим представником исламског социјализма и савремиником Посланика. Неки мислиоци су чак називали Шариатија модерним Абу Заром у Ирану.<ref>{{cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-85043-077-23|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=106}}</ref>
 
У свим његовим мислима постоји инсистирање на неопходност револуционарне акције, веровао је у то да [[марксизам]] трећем свету није могао да пружи идеолшко средство за сопствену слободу. Једна од његових премиса је да је ислам по природи револуционарна идеологија. Стога би ислам могао бити прихваћен као идеологија у савременом свету. Према Шаријатију, историјски и оригинални темељ људских проблема је у настанку приватног власништва. Сматра да је, у савременом добу, појава машине друга најфундаменталнија промена човечанства. Штавише, приватно власништво и појава машине сматра двема заокретима историје. Међутим, Шариати критикује историјски развој религије и савремених филозофских и идеолошких покрета који имају везе и са приватним власништвом и са појавом машина.
Ред 111:
== Погледи других на Шаријатија ==
 
Постоји много присталица и противника Шаријатијевих погледа на свет. Мора се обратити пажња на чињеницу да ставовин Шаријатија из раних дана Исламске републике Ирана, нису оно што су му приписвале неке револуционарне групе. Штавише, Шариати је био довљно позната личност. Према речима [[Али Хамнеј|Сејед Алија Хаменеија]], Шариати је имао и позитивне и негативне особине. Он је сматрао да није фер да се Шариати сматра неким ко је био у оштрим несугласицама са исламском свештенством. Једна од позитивних особина Шаријатија је била та што је објашњавао појам прогресије простим и одговарајућим језиком за своју генерацију. Шариати не само да није био противник свештенства, већ је веровао у намере и њихове тенденције. Неки учењаци, попут Елизабете Ф. Томсон, покушали су да увиде неке сличности између Шаријатија и његове улоге у исламској револуцији у Ирану и Сајида Кутба у Египту. Једна од сличности је да су обојица поплочали пут до неизбежне револуције у Ирану и Египту. Обојица су имала жељу да доминира исламска култура. Обојица су волели револуционаран приступ владајућим вредностима и нормама. За њих је исламизам трећа опција, заједно са америчким и руским обрасцима. Истовремено, они нису били потпуно утопијски настројени, него су делом били исламисти. Разлика између њих је да је Шариати био међу левицом, а Кутб међу конзервативцима. Према мишљењу Телеганија, Шариати је био мислилац који је покренуо школу револуције. Школа је наводила младе да револуционарно делују. Бехешти тврди да је Шариатијев рад главни разлог исламске револуције.<ref name="google105"/> Према мишљењу Хамида Енајата, Шариати не само да је био теоретичар, него и присталица исламског радикализма. Он је веровао да се Шариати може сматрати оснивачем исламског социјализма. Стога Енајат сматра да је Шариати неко ко је много вољен и популаран у исламском радикализму и социјализму. Наклоност младих према Шаријатију је била већа него према било ком другом исламском интелектуалцу.<ref>{{cite book|last1=Enayat|first1=Hamid|title=Modern Islamic Political Thought|year=2008|publisher=Acls History E Book Project|id=ISBN 978-1-59740-460-80}}</ref>
 
Према мишљењу Хамида Елгара, Шариати је био најбитнији идеолог исламске револуције.<ref name="autogenerated30">{{cite book|last1=Vakili|first1=Abdollah|title=Ali shariati and the mystical tradition of islam|year=1991|publisher=Institute of Islamic studies,Mc Gill University|pages=30--37}}</ref> Насупрот томе, неки учењаци нису сматрали Шариатија за теоретичара револуције. Берк је рекао да не може да прича о Шаријатију као делу система.<ref name="autogenerated30"/>
Ред 167:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Chehabi|first1=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-86064-561-57|pages=183}}
 
== Даља читања ==