Али Шариати — разлика између измена

| партија = Покрет за слободу Ирана<ref>{{Cite book|last1=Chehabi|first1=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-86064-561-57|pages=183}}</ref>

Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=35}}</ref> Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last1=Rakel|first1=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13}}</ref> друштвени [[Ислам|исламски]] форум који се уплео у покрет за национализацију нафте 50.-их година 20. века.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13--18}}</ref> Шариатијева мајка је пореклом из ситне земљовласничке породице из [https://sh.wikipedia.org/wiki/Sabzevar Сабзевара], малог града близу [[Мешхед|Машхада]].<ref name="google105">{{cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-85043-077-23|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=105}}</ref>

Чини се да је његова тежња ка социјализму као идеји почела са превођењем књиге с арапског о Абу Зару, првим представником исламског социјализма и савремиником Посланика. Неки мислиоци су чак називали Шариатија модерним Абу Заром у Ирану.<ref>{{cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-85043-077-23|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=106}}</ref>

Постоји много присталица и противника Шаријатијевих погледа на свет. Мора се обратити пажња на чињеницу да ставовин Шаријатија из раних дана Исламске републике Ирана, нису оно што су му приписвале неке револуционарне групе. Штавише, Шариати је био довљно позната личност. Према речима [[Али Хамнеј|Сејед Алија Хаменеија]], Шариати је имао и позитивне и негативне особине. Он је сматрао да није фер да се Шариати сматра неким ко је био у оштрим несугласицама са исламском свештенством. Једна од позитивних особина Шаријатија је била та што је објашњавао појам прогресије простим и одговарајућим језиком за своју генерацију. Шариати не само да није био противник свештенства, већ је веровао у намере и њихове тенденције. Неки учењаци, попут Елизабете Ф. Томсон, покушали су да увиде неке сличности између Шаријатија и његове улоге у исламској револуцији у Ирану и Сајида Кутба у Египту. Једна од сличности је да су обојица поплочали пут до неизбежне револуције у Ирану и Египту. Обојица су имала жељу да доминира исламска култура. Обојица су волели револуционаран приступ владајућим вредностима и нормама. За њих је исламизам трећа опција, заједно са америчким и руским обрасцима. Истовремено, они нису били потпуно утопијски настројени, него су делом били исламисти. Разлика између њих је да је Шариати био међу левицом, а Кутб међу конзервативцима. Према мишљењу Телеганија, Шариати је био мислилац који је покренуо школу револуције. Школа је наводила младе да револуционарно делују. Бехешти тврди да је Шариатијев рад главни разлог исламске револуције.<ref name="google105"/> Према мишљењу Хамида Енајата, Шариати не само да је био теоретичар, него и присталица исламског радикализма. Он је веровао да се Шариати може сматрати оснивачем исламског социјализма. Стога Енајат сматра да је Шариати неко ко је много вољен и популаран у исламском радикализму и социјализму. Наклоност младих према Шаријатију је била већа него према било ком другом исламском интелектуалцу.<ref>{{cite book|last1=Enayat|first1=Hamid|title=Modern Islamic Political Thought|year=2008|publisher=Acls History E Book Project|id=ISBN 978-1-59740-460-80}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last1=Chehabi|first1=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|id=ISBN 978-1-86064-561-57|pages=183}}