Рабош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
[[Датотека:Carved reindeer antler with tally marks (4697848661).jpg|мини|Рабош]]
== Значај и улога рабоша ==
Рабош је једно од средстава којима су се служили људи у међусобној комуникацији да би се нешто лакше запамтило. Рабош се нарочито користио у процесу бројања, записивања бројева, мерењу времена и означавању новчаних потраживања.<ref name="zbornik"> Значај и улога рабоша у почецима математичке писмености / Крстивоје Шпијуновић, Сања Маричић. - илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 147. - Резюме. - У: Образовање и усавршавање наставника / [уредник Видан Николић. - Ужице : Учитељски факултет, 2007. - ISBN 978-86-80695-71-6. - Стр. 135-148.</ref>
=== Историјат ===
Сматра се да један од старијих примера коришћења рабоша потиче још из [[палеолит]]а. У [[Стари Рим|старом Риму]] рабоше су употребљавали као потврде о плаћању пореза. Порез у европским земљама у средњем веку такође се наплаћивао преко рабоша. У [[Енглеска|Енглеској]] у 19. веку рабоши су коришћени као доказ на судовима, а у [[Србија|Србији]] су ту улогу имали све до краја 19. века. Такође су у Србији путем рабоша бележени рођени и умрли по црквама. Трагови рабоша присутни су у разним епохама и разним цивилизацијама широм света.<ref name="zbornik"/>
== Математичка писменост и рабош ==
Математичка писменост почиње у тренутку када се јавља потреба да се неки детаљ из живота, неки догађај или нека математичка ситуација учини трајном, запамти и прикаже одређеним знацима симболима. Ти симболи су приказивани на различитим мнемотехничким средствима, међу којима рабош, као дрвена плочица на којој су одређеним зарезима људи уписивали бројеве, заузима посебно место. Рабош пружа доказе како су људи од самог почетка цивилизације били принуђени да развијају математику и да се користе њеним резултатима.<ref name="zbornik"/>
== Начини коришћења ==
[[Датотека:Tally marks.svg|мини|Пример рабоша из Европе]]
Рабоши су имали различиту намену и облик.
* За личну употребу (сточарски, кочијашки, виноградарски, кметовски, рабош као календар)<ref name="zbornik"/>
* За споразумевање двеју или више особа (ваљарски, пекарски, бојаџијски, конобарски, трговачки)<ref name="zbornik"/>
Рабоши су највише коришћени у пекарама или у трговини на следећи начин: најчешће се користио штап, дужине 30 до 60цм, би се расцепио уздуж, до три четвртине дужине, тако да се последња четвртина не расцепљује. Дужи део расцепљеног штапа назива се квочка, и он углавном остане код особе која даје нешто на дуг, а краћи део, који није расцепљен, назива се пиле и део је који припада оном који узима дуг. Када муштерија узме неки производ на вересију, предаје своје пиле продавцу, а продавац га прислони уз своју квочку и на њему направи зарезе, односно број производа колико муштерија узима. Квочка и пиле се спајају приликом обрачуна и морају да се подударају. Када се дуг исплати, квочка и пиле се ломе и бацају у ватру.<ref name="Историја" />
== Рабош календар ==
Рабош је омогућавао да се на једноставан начин мери време. Такви рабоши су називани дрвеним календарима. На њима су неписмени људи бележили урезима месеце, седмице и дане у току године. Мерење времена помоћу рабоша представља један од најстаријих начина мерења времена. Дрвени календари су израђивани од дрвета и имали су 4 стране. На свакој страни је бележено по три месеца.<ref name="zbornik"/> Спомињу се и рабоши календари у делу [[Робинзон Крусо]] аутора [[Данијел Дефо|Данијела Дефоа]]. Крусо објашњава на који начин је на пустом острву означавао време.
Спомињу се и рабоши календари у делу [[Робинзон Крусо]],аутора [[Данијел Дефо|Данијела Дефоа]]. Први пут се појављују у [[Лондон]]у [[1719]]. године, а код нас [[1796]]. године.<ref name="Историја" />▼
{{цитат2|''На странама четвртастог стуба правио сам сваког дана зарез ножем, а сваки седми зарез био је двапут већи од осталих, као и зарез за сваки први у месецу; тако сам водио календар, односно недељни, месечни и годишњи запис времена''<ref>{{cite book|last1=Дефо|first1=Данијел|title=Робинзон Крусо|date=1969.|publisher=Просвета|location=Београд|page=60}}</ref>}}
▲
=== Верски празници ===
На дрвеним календарима су бележени верски и други празници. Знаком + би се бележили недеља и празник, а правом цртом (|) дан без празника. Пример календара је календар Милована Гавација из [[1930]]. године који се данас чува у Етнографском музеју у [[Загреб]]у.
=== Рабоши у германском језичком подручју ===
У германском
== Референце ==
{{reflist}}
Линија 22 ⟶ 28:
* Rovaši : zbirka Slovenskega etnografskega muzeja = Tally sticks : the collection of the Slovene Ethnographic Museum / Nena Židov ; [prevod Franc Smrke ; fotografije - katalog Marko Habič ; risbe Darja Klančar]. - Ljubljana : Slovenski etnografski muzej = Slovene Ethnographic Museum, 2010
* Рабош / Бранко Брђанин Бајовић. - Бања Лука : Службени гласник Републике Српске, 2003
== Спољашње везе ==
* [http://staznaci.com/rabos Шта значи рабош]
* [https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0/ Речник]
* [http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20030519/mozaik04.asp Појам рабош]
{{commonscat|Unary numeral}}
| |||