Распад Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15:
'''Распад Југославије''' настао је као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка [[1990е|деведесетих година]] [[20. век|20. вијека]]. Након периода политичких криза [[1980е|осамдесетих година]], дошло је до распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], а неријешена питања изазвала су [[Југословенски ратови|међуетничке сукобе]]. Ратна дешавања су се првенствено одвијала у Хрватској и Босни и Херцеговини.
 
Након [[Антихитлеровска коалиција|савезничке]] побједапобједe у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], Југославија је формирана као федерација шест република: [[Социјалистичка Република Словенија|Словенија]], [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватска]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Република Србија|Србија]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црна Гора]] и [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]]. Поред република, на подручју Србије су формиране двије аутономне покрајине: [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово]]. Свака од република је имала свој огранак [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и владајућу елиту, као и тензије које су ријешене на савезном нивоу. Југословенски модел организације државе, као и „[[средњи пут]]” између [[планска економија|планске]] и [[либерална економија|либералне економије]], имао је релативан успијех, а земља је прошла кроз период снажног економског раста и релативне политичке стабилности до осамдесетих година, под чврстом владавином доживотног предсједника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Након његове смрти 1980, ослабљени систем савезне владе није био у могућности да се носи са растућим економским и политичким разлозима.
 
Осамдесетих година, [[Албанци у Србији|Албанци на Косову]] су тражили да аутономна покрајина Косово добије статус конститутивне републике, почевши са [[Немири на Косову 1981.|немирима 1981. године]]. Етничке тензије између косовских Албанаца и Срба опстале су током читаве деценије, што је резултовало растом српског противљења високој аутономији покрајина и неефикасном систему консензуса на савезном нивоу, који су виђени као препреке српским интересима. [[Слободан Милошевић]] је 1987. године ступио на власт у Србији и кроз низ популистичких потеза стиче дефакто контролу над Косовом, Војводином и Црном Гором, добивши висок ниво подршке међу Србима за своју централистичку политику. Милошевић је наилазио на противљење страначких лидера Словеније и Хрватске, који су се залагали за демократизацију земље у складу са [[Револуције 1989.|Револуцијама 1989. године]] у Источној Европи. Савез комуниста Југославије се распао 1990. по федералним линијама.