Никола Илочки — разлика између измена

Никола је припадао великашкој угарској породици [[Илочки]]. Био је син [[Ладислав Илочки|Ладислава Илочког]] и Ане Стиборић, ћерке трансилванијског војводе [[Стибор Стиборић|Стибора]]. Отац му је умро недуго након његовог рођења. Никола је био најпознатији град Илока који је током његове владавине доживео процват. Угарски краљ [[Алберт II Немачки|Алберт]] умро је 1439. године након чега у Угарској избија грађански рат. Никола у рату подржава краљеву удовицу [[Елизабета Луксембуршка|Јелисавету]], која је настојала да круну обезбеди за свог сина [[Ладислав V Посмрче|Ладислава Посмрче]]. Краљица Јелисавета је наградила Николу Илочког начинивши га витезом. Међутим, Никола је убрзо променио табор и стао на страну краљичиног противника [[Владислав III Јагелонац|Владислава III]]. Након што је однео победу, Владислав је Николи дао велике повластице дајући му титулу војводе Трансилваније, заједно са [[Јанко Хуњади|Јанком Хуњадијем]]<ref name="automatski generisano1">Engel, Pál; Pálosfalvi, Tamás: The realm of St. Stephen: a history of medieval Hungary, 895-1526, I.B. Tauris, {{page|year=2005, |id=ISBN 1-85043-977-X|pages=}}</ref>. Никола је 1457. године учествовао у завери против Хуњадијевог сина [[Ладислав Хуњади|Ладислава]] која се завршила Ладиславовим погубљењем<ref name="automatski generisano2">Adrić, Stanko: The miracles of St. John Capistran, Central European University Press,. {{page|year=2000, |id=ISBN 963-9116-68-8|pages=}}</ref>. Следеће године је Ладиславов брат, [[Матија Корвин]], изабран за краља Угарске. Међутим, многи угарски племићи одбили су да га признају за свог суверена. Никола и палатин [[Ладислав II Горјански]] предводили су опозицију која је тражила подршку од [[Свето римско царство|светоримског]] цара [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридриха III]] који је чувао и [[Круна Светог Стефана|круну Светог Стефана]]<ref name="automatski generisano3">Van Antwerp Fine, John: The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press,. {{page|year=1994, |id=ISBN 0-472-08260-4|pages=}}</ref>. Матија је на крају ипак признат за краља.

Никола је задржао свој положај и током Матијине владавине. Матија га је учинио вечним грофом Теочака 1464. године што је била част која је претходно указана само двојици племића<ref name="automatski generisano1" />. Матија га је 1471. године прогласио босанским краљем. Никола није добио готово ништа сем титуле краља, будући да је султан [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] [[Пад Босне под турску власт|освојио Босну]] 1463. године и прикључио ју је [[Османско царство|Османском царству]]. Почетком 1472. године Никола је проглашен хрватско-славонско-далматинским баном како би се осигурала његова верност Матији Корвину. Међутим, смењен је са положаја бана исте године<ref name="automatski generisano3" />. Наследио га је Дамјан Хорват. Као босански краљ, Никола је ковао сопствени новац и имао свој двор. Потписивао се као: "Никола, милошћу Божијом краљ Босне" ([[Латински језик|лат]]. Nicolaus Dei Gratia Rex Bosniae)<ref name="automatski generisano2" />. Његово "краљевство" се, међутим, састојало од свега неколико тврђава. Није га успео одбранити од Турака, али је титулу задржао до краја живота. Наследио га је син [[Лоренцо Илочки]]<ref name="automatski generisano3" />.

{{Reflistreflist|2}}