Википедија

Јерархија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Јерархија''' (од {{Јез-грч|ἱερός и ἀρχή}} — ''свештеноначелништво'') црквена је власт која потиче од самог [[Исус Христос|Исуса Христа]], који је ту власт предао својим апостолима, а од њих је она прешла одређеним лицима у [[Црква|Цркви]].
 
Сви свештенослужитељи, у било ком јерархијском степену, равни су међу собом у власти свештенодејствовања (али не и у власти управљања). У средњем вијеку је тако истакнута подјела на јерархију свештенодејствовања и јерархију управе. [[Православна црква]] има три степена хиротонисаног свештенства: [[ђаконепископ]]ски, [[презвитер]]ски и [[епископђакон]]ски.
 
== Свештена јерархија ==
 
Сва она лица која су од [[Исус Христос|Исуса Христа]] примила на законити начин црквену власт, путем [[Апостолско прејемство|апостолског прејемства]], састављају јерархију. Дијеле се на свештенослужитеље и црквенослужитеље (клирике у ширем смислу). Први врше свештену службу, а други обављају спољашње литургијске службе.
Јерархија је настављач [[Исус|Христове]] спаситељске дјелатности која има власт да руководи [[Црква|Црквом]], као божанском установом. Јерархију је успоставио сам [[Исус|Исус Христос]] када је повјерио [[апостоли|дванаесторици апостола]] чување и руковање [[Црква|Црквом]]. У православљу, [[епископ]]и, као непосредни насљедници апостола, највиши су чинови трочлане јерархије у [[Православна црква|Православној цркви]].
 
Свештенослужитељи се дијеле на три степена, а добијају их у олтару призивањем благодати [[Свети дух|Светог духа]]. Црквенослужитељи се такође дијеле на три степена, а добијају их ван олтара благословом [[епископ]]а.
Јерархија рукоположења има три степена: [[епископ]]ски, [[презвитер]]ски и [[ђакон]]ски, а јерархија управе може имати неограничен број степена. Степени или чинови у јерархији рукоположења имају стални карактер, док су степени или чинови у управној јерархији привременог карактера. Степени у јерархији јурисдикције се добијају назначењем, а не рукоположењем. Зато се јерархија рукоположења назива јерархијом по божанском устројству, а јерархија управе по људском устројству.
 
== Свештенослужитељи ==
=== Ђаконски чин ===▼
{{Посебан чланак|Ђакон}}▼
 
Свештенослужитељски степени су: [[епископ]]ски, [[презвитер]]ски и [[ђакон]]ски. Они састављају основу црквене јерархије и потичу из божанског права. По учењу [[Православна црква|Православне цркве]] таквих степена не може бити више или мање од три. Остали степени су условљени овим трима и нису ништа друго него разграната та иста три степена.
Постанак овог чина описан је у Дјелима апостолским у [[Библија|Светом писму]]. Наиме, да не би [[апостоли]] губили вријеме око служења гладних и сиротих за трпезом, а запостављали проповиједање ријечи [[Бог|Божије]], они изабраше седморицу људи, пуних [[Свети дух|Светог духа]] и мудрости и, положивши руке на њих поставише их на службу бриге о сиротињи. Међу првих седам ђакона био је и [[Стефан Првомученик|Свети архиђакон Стефан]], који се празнује [[9. јануар]]а, на трећи дан [[Божић]]а, као први мученик за вјеру Христову.▼
 
▲=== ЂаконскиЕпископски чин ===
Дужност [[ђакон]]а је била да помажу [[апостоли]]ма, односно [[епископ]]има и [[презвитер]]има при вршењу богослужења и у проповедању речи Божије. Служили су за агапама (трпезама љубави), зато су и добили име ђакони (грчка реч ''диаконос'' значи ''онај који служи'').▼
▲{{Посебан чланак|ЂаконАрхијереј}}
 
Епископски чин је највиши у [[Православна црква|Православној цркви]] јер су [[епископ]]и непосредни насљедници [[апостоли|апостола]]. Реч епископ је грчког поријекла: ''епи = над'', ''скопео = гледам''; дакле, онај који надгледа и има пуноћу свештене благодати, врховни је старјешина свештенства и вјерујућег народа, главни учитељ вјере и припада му првенство у вршењу богослужења и Светих тајни. Једини има право да рукополаже [[презвитер]]е (свештенике) и [[ђакон]]е, да освећује свето миро и антиминс.▼
 
{| class="wikitable" border="1"
|-
| colspan="2" align="center" | '''ђаконскиепископски чинови'''
|-
| align="center" | '''монашки''' || align="center" | '''мирски'''
|-
| align="center" | [[јерођакон]] || align="center" | [[ђаконепископ]]
|-
| align="center" | [[протођакон]] || align="center" | [[протођаконмитрополит]]
|-
| align="center" | [[архиђаконархиепископ]] ||
|-▼
| align="center" | [[патријарх]]▼
|}
 
[[Епископ]] је неприкосновени управитељ повјерене му црквене области — [[Епархија|епархије]]. Свештенство и вјерујући народ обавезни су да се покоравају његовим наредбама и да по његовом благослову и одобрењу врше црквене послове. Као што су [[апостоли]] били равни међу собом, тако су и [[епископ]]и, као њихови наследници, сви једнаки по чину и правима, ма где били — у [[Цариград]]у, [[Москва|Москви]], [[Јерусалим]]у... Зато и хиротонију врше два или више епископа и епископу не може судити један епископ него само сабор епископа. Највишу власт представља [[Васељенски сабори|Васељенски сабор]] (сабор свих епископа цијелог православног света). Прве епископе су бирали и постављали [[апостоли]], а касније епископи [[Помјесна црква|помјесне цркве]] уз учешће свештенства и народа.▼
У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] данас, [[ђакон]]е има сваки [[Архијереј|епархијски архијереј]], а и цркве у већим градовима. Ђаконски чин је први чин јерархијске љествице. [[Ђакон]] не може самостално извршити ниједно богослужење (без [[епископ]]а или [[презвитер]]а), осим крштења у нужди (ако је лице које треба да се крсти у смртној опасности, а нема свештеника).▼
 
Право ношења црвеног појаса се даје [[ђакон]]има који се одликују истим оним особинама које има ово одликовање у [[презвитер]]ском чину. Степен [[протођакон]]а је симетрично одликовању [[протојереј]]ским чином код [[презвитер]]а и даје се лицима преко десет година службе. Протођакон значи први ђакон, односно одликовани ђакон, први по части.▼
 
=== Презвитерски чин ===
Линија 59 ⟶ 61:
Презвитери у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] данас су свештеници који обављају парохијску службу на парохијама широм Српске православне цркве. Свештеника рукополаже [[епископ]] на светој архијерејској литургији, а затим га [[декрет]]ом поставља на одређену [[Парохија|парохију]]. Он има право да врши сва богослужења, обреде, молитвословља и Свете тајне — осим Свете тајне свештенства (не може да рукополаже) и Свете тајне јелеосвећења (освећења светог мира).
 
=== ЕпископскиЂаконски чин ===
{{Посебан чланак|АрхијерејЂакон}}
 
▲Постанак овог чина описан је у Дјелима апостолским у [[Библија|Светом писму]]. Наиме, да не би [[апостоли]] губили вријеме око служења гладних и сиротих за трпезом, а запостављали проповиједање ријечи [[Бог|Божије]], они изабраше седморицу људи, пуних [[Свети дух|Светог духа]] и мудрости и, положивши руке на њих поставише их на службу бриге о сиротињи. Међу првих седам ђакона био је и [[Стефан Првомученик|Свети архиђакон Стефан]], који се празнује [[9. јануар]]а, на трећи дан [[Божић]]а, као први мученик за вјеру Христову.
▲Епископски чин је највиши у [[Православна црква|Православној цркви]] јер су [[епископ]]и непосредни насљедници [[апостоли|апостола]]. Реч епископ је грчког поријекла: ''епи = над'', ''скопео = гледам''; дакле, онај који надгледа и има пуноћу свештене благодати, врховни је старјешина свештенства и вјерујућег народа, главни учитељ вјере и припада му првенство у вршењу богослужења и Светих тајни. Једини има право да рукополаже [[презвитер]]е (свештенике) и [[ђакон]]е, да освећује свето миро и антиминс.
 
▲Дужност [[ђакон]]а је била да помажу [[апостоли]]ма, односно [[епископ]]има и [[презвитер]]има при вршењу богослужења и у проповедању речи Божије. Служили су за агапама (трпезама љубави), зато су и добили име ђакони (грчка реч ''диаконос'' значи ''онај који служи'').
 
{| class="wikitable" border="1"
|-
| colspan="2" align="center" | '''епископскиђаконски чинови'''
|-
| align="center" | '''монашки''' || align="center" | '''мирски'''
|-
| align="center" | [[епископјерођакон]] || align="center" | [[ђакон]]
|-
| align="center" | [[митрополитпротођакон]] || align="center" | [[протођакон]]
|-
| align="center" | [[архиепископархиђакон]] ||
▲|-
▲| align="center" | [[патријарх]]
|}
 
▲У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] данас, [[ђакон]]е има сваки [[Архијереј|епархијски архијереј]], а и цркве у већим градовима. Ђаконски чин је први чин јерархијске љествице. [[Ђакон]] не може самостално извршити ниједно богослужење (без [[епископ]]а или [[презвитер]]а), осим крштења у нужди (ако је лице које треба да се крсти у смртној опасности, а нема свештеника).
▲[[Епископ]] је неприкосновени управитељ повјерене му црквене области — [[Епархија|епархије]]. Свештенство и вјерујући народ обавезни су да се покоравају његовим наредбама и да по његовом благослову и одобрењу врше црквене послове. Као што су [[апостоли]] били равни међу собом, тако су и [[епископ]]и, као њихови наследници, сви једнаки по чину и правима, ма где били — у [[Цариград]]у, [[Москва|Москви]], [[Јерусалим]]у... Зато и хиротонију врше два или више епископа и епископу не може судити један епископ него само сабор епископа. Највишу власт представља [[Васељенски сабори|Васељенски сабор]] (сабор свих епископа цијелог православног света). Прве епископе су бирали и постављали [[апостоли]], а касније епископи [[Помјесна црква|помјесне цркве]] уз учешће свештенства и народа.
 
▲Право ношења црвеног појаса се даје [[ђакон]]има који се одликују истим оним особинама које има ово одликовање у [[презвитер]]ском чину. Степен [[протођакон]]а је симетрично одликовању [[протојереј]]ским чином код [[презвитер]]а и даје се лицима преко десет година службе. Протођакон значи први ђакон, односно одликовани ђакон, први по части.
 
== Црквенослужитељи ==
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јерархија”