Географија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Педологија, Карта, Хипократ користећи Dab solver |
||
Ред 53:
| [[Датотека:Línea de Wallace.jpg|96px]] || [[Датотека:Gavin Plant.JPG|96px]] || [[Датотека:Meridian convergence and spehrical excess.png|96px]] || [[Датотека:Delicate Arch LaSalle.jpg|96px]]
|-
| [[биогеографија]] || [[еколошка географија|екогеографија]] и<br />[[Environmental resource management|управљање ресурсима животне средине]]<
|-
| [[Датотека:Receding glacier-en.svg|96px]] || [[Датотека:Meander-en.svg|96px]] || [[Датотека:Cyclone Catarina from the ISS on March 26 2004.JPG|96px]] || [[Датотека:Khajuraho-landscape.jpg|96px]]
|-
| [[глациологија]] || [[хидрологија]] и [[хидрографија]] || [[климатологија]] и<br />[[палеоклиматологија]]<
|-
| [[Датотека:Milankovitch Variations sv.png|96px]] || [[Датотека:90 mile beach.jpg|96px]] || [[Датотека:World11.jpg|96px]] || [[Датотека:Soil profile.jpg|96px]]
|-
| [[квартарна наука]] || [[литорална географија|обалска географија]] || [[океанографија]] || [[Педологија (земљиште)|педологија]]
|-
| [[Датотека:Pangea animation 03.gif|96px]]
Ред 121:
У објашњавању географских појава и процеса, њихових узајамних веза и односа те њихових закона и закономерности, географија се служи географском, картографском, аналитичком, синтетичком и дескриптивном методом истраживања с тим што се данас све више користе [[математичко-статистичке методе]] и [[методе експеримента]]. Такође треба споменути и све већу примену [[информатика|информатике]] географији што је резултовало појавом географских информационих система ([[Географски информациони систем|ГИС]]) који су увелико олакшали рад са великим бројем података у географији.
Будући да су просторни међуодноси кључни у овој [[синоптичка наука|синоптичкој науци]], [[
У својем раду географи користе четири међуодносна приступа:
Ред 156:
:''Главни чланак: [[Историја географије]]''
Најстарије познате карте света потичу из 9. века п. н. е., а припадале су [[вавилон|Вавилонцима]]. <ref>-{Kurt A. Raaflaub & Richard J. A. Talbert . Geography and Ethnography: Perceptions of the World in Pre-Modern Societies. John Wiley & Sons. стр. 147.}-. {{page|year=|id=ISBN 1-4051-9146-5|pages=}}</ref> Тежња за спознајом просторног распореда свих појава на Земљиној површини сеже у најдаљу познату историју, али је она остварена тек у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. [[Хипократ са Хиоса|Хипократ]], [[Аристотел]], [[Хипарх]], особито [[Ератостен]] (један од првих који је мерио пречник Земље)
У [[средњи век|средњем веку]] оријентална, арапска географија наставља углавном природонаучну античку традицију. Проширење општих сазнања надопуњено је тада и значајнијим описима, практичарским радовима ([[Масуди]], [[Ал-Идриси|Ал Идриси]], [[Ибн Батута|Ибн Баттута]], [[Ибн Кхалдун]]). [[Европа|Еуропска]] средњовековна географија ([[космографија]]) заостаје за античком и арапском географијом.<ref>-{Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd. Str. 512.}-</ref> Након путовања [[Марко Поло|Марка Пола]] те поновним оживљавањем интереса за дела античких писаца (посебно након [[велика географска открића|великих географских открића]]) почиње живљи рад који има само описно значење, с великим баластом сувишних појединости и необичних, често фантастичних прича и описа.
|