Српска револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Ognjen565 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Ред 39:
Када је у [[18. век]]у укинута најважнија српска установа под Турцима, [[Пећка патријаршија]], Срби су се организовали у кнежинској самоуправи. Она је постала значајна тек у другој половини 18. века. Турци су дозволили Србима да се организују у нахији, кнежини и селу. Старешине села, кнежине и нахије су били кмет, кнез и обор-кнез. Они су у име турске власти сакупљали порез, одржавали путеве и гонили хајдуке. Кнежинска самоуправа је дошла до изражаја у време везира [[Хаџи Мустафа-паша|хаџи Мустафа-паше]], којег су Срби због благе управе звали „српска мајка“. Посебним правним актима (ферманима) са краја 18. века је коначно уобличена кнежинска самоуправа.
 
МеђитимМеђутим група [[јањичари|јаничара]]-узурпатора, познатих као [[дахије]], [[1801]]. је убила хаџи Мустафа-пашу и преузела сву власт у Београдском пашалуку. Четворица дахија - [[Аганлија]], [[Кучук-Алија|Кучук Алија]], [[Мула Јусуф]] и [[Мехмед-ага Фочић]] - поделиле су Београдски пашалук на четири дела и завеле страховладу. Када је турски зулум досегао границе неиздрживости, Срби су тајно почели да се спремају за буну. Дознавши намере Срба, дахије су организовале погубљења виђенијих Срба, позната као "[[Сеча кнезова]]".
 
== Први српски устанак ==
Ред 50:
[[Датотека:Serbia1809-sr.png|thumb|right|Карађорђева Србија 1809. године]]
[[Датотека:Serbia1813-sr.png|thumb|right|Карађорђева Србија 1813. године]]
Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са [[Висока порта|Портом]] у име српске стране је водио трговац [[Петар Ичко]] и успео од ње да издејствује [[Ичков мир]]. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају јаничари и да Срби обављају јавне служнеслужбе и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили рат када је на њихову страну у рат ушла [[Русија]]. Следеће године ([[1807]]), Срби су заузели [[Калемегдан|београдску тврђаву]], а удружена српско-руска војска је однела победе код [[Штубик]]а и [[Малајница|Малајнице]]. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа изван Београдског пашалука.
 
Година [[1808]]. је прошла без већих окрашаја, а за следећу годину Карађорђе је планирао да се у [[Рашка|Рашкој]] састане са војском [[Црна Гора|црногорског]] владике [[Петар I Петровић Његош|Петра -{I}-]] и одатле да се упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола, [[Сјеница|Сјенице]] и [[Нови Пазар|Новог Пазара]]. Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у [[битка на Чегру|бици на Чегру]]. Српски устаници су 1810. године однели победе код [[Лозница|Лознице]] и [[Варварин]]а (заједно са руском војском).